Против правноснажне пресуде донесене у другом степену, ревизију је благовремено изјавила тужиља због битних повреда одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права.

Врховни касациони суд је испитао побијану пресуду на основу члана 408. ЗПП („Службени гласник РС“ бр. 72/11...55/14) и нашао да ревизија није основана.

У поступку није учињена ни битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП на коју ревизијски суд пази по службеној дужности. Битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 12. на коју се у ревизији указује, не може бити ревизијски разлог у смислу члана 407. ЗПП.

Према утврђеном чињеничном стању, дана 23.12.2008. године око 09,00 часова у ..., на раскрсници Улица ... и ..., на пешачком прелазу, догодила се саобраћајна незгода коју је изазвао возач НН путничког возила тако што је, крећући се неприлагођеном брзином из ... улице, скренуо у ул. ... у тренутку док је коловоз ул. ... преко пешачког прелаза прелазила тужиља. Да би избегла контакт са НН возилом, тужиља се нагло одбацила уназад услед чега је изгубила равнотежу и пала на тротоар. Возач НН возила је побегао са лица места. Контакт НН возила и тужиље је избегнут њеном реакцијом иако је возач НН возила имао услове да заустављањем возила и уступањем првенства пролаза пешаку избегне настанак незгоде. Пут и тротоар су у моменту незгоде били суви. Тужиља о незгоди није обавестила полицију. У предметној незгоди задобила је тешке телесне повреде у виду прелома горњег окрајка десне лактице и ишчашења главице десне жбичне кости због чега је подвргнута операцији на ВМА. Као последица повређивања у предметној незгоди, код тужиље је остало ограничење покрета при гибању и опружању у зглобу десног лакта у средњем степену и ограничење покрета пронације у лаком степену, док покрет супинације практично не изводи, услед чега постоји трајно умањење животне активности од 20%. Непосредно након повређивања до постављања имобилизације тужиља је трпела физичке болове од 8 степени који су током транспорта на ВМА опали на интезитет 6. Првих 12 часова након операције болови су били 8 степени, а наредних 12 часова 6 до 7 степени. Након тога болови постепено опадају на 2 до 3 степена да би у првој недељи рехабилитације порасли на 4 степена, а затим поново опадају. Тужиља и данас трпи болове у пределу десног лакта, другог степена и то при уобичајеним покретима. Ти болови су посебно јаки приликом промене времена и код подизања терета. Тужиља је трпела примарни страх јаког интезитета од 8 степени који је трајао један до два минута. Након тога до завршетка лечења, када здравствено стање постаје коначно, трпела је секундарни страх. До увођења у анестезију ради оперативног лечења као и дан након операције трпела је страх 7 до 8 степени, наредна 24 сата 7, следећа три дана 6, до краја хоспитализације 5 степени, да би потом ослабио на 3 степена. Са почетком рехабилитације интезивира се на 3 до 4 степена, а затим поново слаби од 1 до 2 степена да би се поново интезивирао на дан друге хоспитализације када износи 4 до 5 степени. На сам дан операције износио је 7 степени. Након тога интензитет страха у прва 24 сата био је 4 степена и поново ослабио да би до краја лечења и рехабилитације, када је тужиљино здравствено стање постало коначно, био интезитета 1 до 2 степена.

На основу овако утврђеног чињеничног стања, правилно је другостепени суд применио материјално право и то одредбе чл. 154, 155, 178 и 200 Закона о облигационим односима (ЗОО), као и чл.99. став 2. тачка 1. Закона о осигурању имовине и лица, када је делимично преиначио првостепену пресуду у усвајајућем делу умањењем висине досуђене накнаде штете, одлучујући као у ставу другом изреке. Имајући у виду врсту и тежину повреда, проценат умањења животне активности, интезитет и трајање физичких болова и страха и степен наружености, другостепени суд је, применом члана 200. Закона о облигационим односима, правилно утврдио висину правичне новчане накнаде нематеријалне штете која припада тужиљи за све видове, у износима које прихвата и Врховни касациони суд. Одлука је заснована на правилном схватању да је првостепени суд адекватно одмерио износе примерене новчане накнаде тужиљи за претрпљене видове нематеријалне штете али да је због погрешне примене материјалног права из члана 205. у вези члана 192. ЗОО, пропустио да те износе умањи за тужиљин допринос настанку штете који је, по оцени другостепеног суда, једнак доприносу штетника (НН лица). Наведеним одредбама регулисано је материјално правно питање подељене одговорности за штету урачунавањем доприноса оштећеног лица настанку или увећању обима настале штете. Тужиљин допринос се огледа у томе што је она, приликом преласка раскрснице, могла и морала да се креће са већим степеном пажње од уобичајеног, у ком случају би на време могла да уочи кретање НН возила и спречи настанак незгоде и саме штете. Стога нису основани наводи ревизије о погрешној примени материјалног права.

Правилна је и одлука о трошковима првостепеног и другостепеног поступка јер је донета у складу са успехом тужиље у другостепеном поступку.

Врховни касациони суд је ценио и остале наводе ревизије па је нашао да су без утицаја на правилну одлуку другостепеног суда.

На основу изложеног одлучено је као у ставу првом изреке на основу одредбе члана 414. ЗПП.

Тужиљи, имајући у виду да није успела са изјављеном ревизијом, не припадају трошкови за састав ревизије у смислу члана 165. ЗПП.

Председник већа – судија

Љубица Милутиновић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић