Кзз 1353/2018 одијен ззз; непостојање елемената к.д

Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Кзз 1353/2018
27.11.2018. година
Београд

У ИМЕ НАРОДА

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Зорана Таталовића, председника већа, Радимиле Драгичевић Дичић, Маје Ковачевић Томић, Соње Павловић и Милунке Цветковић, чланова већа, са саветником Врховног касационог суда Драганом Вуксановић, као записничарем, у кривичном предмету окривљеног АА, због кривичног дела ометање правде из члана 336б став 2. Кривичног законика, одлучујући о захтеву за заштиту законитости браниоца окривљеног, адв. Милана Алановића, поднетом против правноснажних пресуда Основног суда у Старој Пазови К 818/17 од 09.07.2018. године и Вишег суда у Сремској Митровици Кж1 230/18 од 14.09.2018. године, у седници већа одржаној 27.11.2018. године, једногласно је донео

П Р Е С У Д У

ОДБИЈА СЕ као неоснован захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног АА, поднет против правноснажних пресуда Основног суда у Старој Пазови К 818/17 од 09.07.2018. године и Вишег суда у Сремској Митровици Кж1 230/18 од 14.09.2018. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Старој Пазови К 818/17 од 09.07.2018. године, окр. АА оглашен је кривим због кривичног дела ометање правде из члана 336б став 2. КЗ, за које дело му је изречена условна осуда којом му је утврђена казна затвора у трајању од четири месеца и истовремено одређено да се иста неће извршити уколико у року проверавања од једне године од дана правноснажности пресуде не учини ново кривично дело, као и новчана казна у износу од 30.000,00 динара коју је дужан да плати у року од 15 дана од дана правноснажности пресуде, а уколико окривљени новчану казну не плати у остављеном року суд ће је заменити казном затвора тако што ће за сваких започетих 1.000,00 динара новчане казне одредити један дан казне затвора.

Одлучујући о жалби браниоца окривљеног, Виши суд у Сремској Митровици је пресудом Кж1 230/18 од 14.09.2018. године, одбио жалбу као неосновану и потврдио првостепену пресуду.

Против наведених правноснажних пресуда, захтев за заштиту законитости поднео је бранилац окривљеног адв. Милан Алановић због повреде закона, са предлогом да Врховни касациони суд обе пресуде укине и предмет врати првостепеном суду на поновни поступак или да исте преиначи и окривљеног ослободи од одговорности.

Након што је примерке захтева за заштиту законитости, у смислу члана 488. став 1. ЗКП, доставио Републичком јавном тужиоцу, Врховни касациони суд је одржао седницу већа о којој, у смислу члана 488. став 2. ЗКП, није обавестио јавног тужиоца и браниоца, јер веће није нашло да би њихово присуство седници било од значаја за доношење одлуке.

На седници већа Врховни касациони суд је размотрио списе предмета са пресудама против којих је захтев за заштиту законитости поднет, па је по оцени навода у захтеву, нашао:

Захтев за заштиту законитости је неоснован.

Бранилац окривљеног у захтеву наводи да описана радња извршења не садржи у себи битна обележја кривичног дела за које је окривљени оглашен кривим, да је наводна радња извршења окривљеног дисциплинске природе и да је суд искористио своја овлашћења предвиђена законом о парничном поступку и усмено наложио окривљеном да се удаљи што је он учинио, те да су битна обележја овог кривичног дела садржана у радњама којима се напада личност носиоца правосудне функције (судије, тужиоца, адвоката) али на начин који је далеко тежи и оштрији од простог ремећења реда у судници.

Изнете наводе захтева, којима бранилац указује на повреду кривичног закона из члана 439. тачка 1) ЗКП, Врховни касациони суд оцењује неоснованим. На исту повреду закона одбрана окривљеног указивала је и у жалби изјављеној против првостепене пресуде, а другостепени суд је нашао да су ти жалбени наводи неосновани и о томе у образложењу пресуде, на страни два, у последња два става и на страни три, у првом ставу, дао довољне и јасне разлоге, које Врховни касациони суд прихвата, и у смислу одредбе члана 491. став 2. ЗКП, на те разлоге упућује.

Из изнетих разлога, Врховни касациони суд је, на основу одредбе члана 491. ЗКП, одлучио као у изреци ове пресуде.

Записничар-саветник                                                                                                                                       Председник већа-судија

Драгана Вуксановић, с.р.                                                                                                                                 Зоран Таталовић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић