Против наведених правноснажних пресуда, захтев за заштиту законитости поднео је бранилац окривљеног АА - адвокат Слободан Антонић, због битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП, са предлогом да Врховни касациони суд преиначи побијане пресуде, тако што ће окривљеног АА ослободити од оптужбе да је учинио предметно кривично дело или да побијане пресуде укине и предмет врати на поновни поступак и одлучивање првостепеном суду.

Након што је примерак захтева за заштиту законитости, у смислу члана 488. став 1. ЗКП, доставио Републичком јавном тужиоцу, Врховни касациони суд је одржао седницу већа, о којој, у смислу члана 488. став 2. ЗКП, није обавестио јавног тужиоца и браниоца, јер веће није нашло да би њихово присуство седници било од значаја за доношење одлуке. На седници већа Врховни касациони суд је размотрио списе предмета, са пресудама против којих је захтев за заштиту законитости поднет, па је по оцени навода у захтеву, нашао:

Захтев је неоснован.

Указујући на битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП, бранилац окривљеног АА у захтеву за заштиту законитости наводи да је правноснажна пресуда заснована на доказу на коме се по одредбама ЗКП не може засновати, а као незаконити доказ означава записник о препознавању лица сачињен у ПУ Шабац – Одељење криминалистичке полиције –ПС Богатић од 03.09.2013. године. С тим у вези, у захтеву се истиче да је на ово препознавање окривљени АА позван усменим путем, при чему није био обавештен о разлозима позивања, те да је на записнику констатовано да бранилац осумњиченог, од стране истог, том приликом није ангажован, иако је осумњичени о томе поучен, али да ова констатација нема значаја обзиром да окривљени није потписао овај записник. Надаље, према ставу браниоца, поред наведеног формалног разлога, записник и суштински представља недозвољен доказ, имајући у виду исказ овлашћеног службеног лица ВВ који је у својству сведока навео да су оштећени и његова сестра, који су вршили препознавање, седели заједно у просторији пре другог препознавања, па је несумњиво том приликом оштећени својој сестри указао на окривљеног. Најзад, с тим у вези, у захтеву се истиче и да су радници полиције оштећеном ББ приликом подношења кривичне пријаве показали фотографију окривљеног, а из којих све разлога записник о препознавању представља незаконит доказ.

Изложени наводи захтева за заштиту законитости су неосновани, из следећих разлога:

По оцени овога суда, стоји навод захтева да је окривљени АА пре обављеног препознавања требало да буде поучен о правима осумњиченог лица, сходно одредби члана 226. став 8. тада важећег ЗКП, имајући у виду да је осумњичени лице према коме пре покретања поступка надлежни државни орган предузима неку радњу због постојања основа сумње да је извршио кривично дело, те обзиром да је радња препознавања управо таква радња којом неко лице стиче својство осумњиченог лица у смислу одредбе члана 221. став 1. тачка 1. тада важећег ЗКП.

Међутим, побијане пресуде не заснивају се искључиво на наведеном записнику о препознавању окривљеног од стране оштећеног ББ и његове сестре – сведока ГГ, обављеном у полицији, већ ови записници представљају саставни део исказа овог сведока, датих на главном претресу, када су и оштећени и сведок ГГ са сигурношћу препознали окривљеног АА као извршиоца предметног кривичног дела. Према томе, побијане пресуде засноване су на доказима изведеним на главном претресу, а који су самостално а затим и у међусобној повезаности са осталим доказима цењени од стране суда, па је очигледно да би у конкретном случају и без записника о препознавању лица обављеном у полицији у конкретном случају била донета иста пресуда.

Имајући у виду наведено, то су без значаја и наводи захтева којима се указује да су оштећени ББ и његова сестра – сведок ГГ пре обављеног другог препознавања седели заједно у просторији.

Из наведених разлога, наводи захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног АА – адвоката Слободана Антонића, којима се указује на учињену битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП, оцењени су неоснованим.

Са свега изложеног, а на основу одредбе члана 491. став 1. ЗКП, донета је одлука као у изреци пресуде.

Записничар-саветник                                                                                                                             За Председника већа-судија

Снежана Меденица, с.р.                                                                                                                        Веско Крстајић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић