Пресудом Апелационог суда у Новом Саду Кж1 874/2018 од 13.11.2018. године, усвојена је жалба браниоца окривљеног АА и преиначена је пресуда Вишег суда у Новом Саду К 35/2017 од 13.07.2018. године у односу на овог окривљеног, тако што је Апелациони суд у Новом Саду на основу одредбе члана 423. тачка 2) ЗКП окривљеног АА ослободио од оптужбе да је изршио кривично дело неовлашћено стављање у промет опојне дроге из члана 246. став 1. КЗ и одлучено је да на основу чл. 265. став 1. ЗКП трошови кривичног поступка који се односе на овог окривљеног падају на терет буџетских средстава суда, док су жалбе окривљеног Божидара Дамјановића и његовог браниоца одбијене као неосноване, а пресуда Вишег суда у Новом Саду К 35/17 од 13.07.2018. године у делу који се односи на овог окривљеног је потврђена.

Против наведених правноснажних пресуда захтев за заштиту законитости поднео је бранилац окривљеног Божидара Дамјановића, адвокат Милица Карановић, због повреде закона из члана 485. став 1. тачка 1) у вези члана 438. став 2. тачка 1) и члана 439. тачка 2) ЗКП, са предлогом да Врховни касациони суд побијане пресуде преиначи тако што ће окривљеног Божидара Дамјановића огласити кривим због кривичног дела неовлашћено држање опојних дрога из члана 246а став 1. КЗ, за које ће га осудити на казну затвора до једне године.

Након што је примерак захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног у смислу одредби члана 488. став 1. ЗКП доставио Републичком јавном тужиоцу, Врховни касациони суд је у смислу одредбе члана 490. ЗКП одржао седницу већа, о којој, сходно одредби члана 488. став 2. ЗКП није обавештавао Републичког јавног тужиоца и браниоца окривљеног, јер веће није нашло да би њихово присуство било од значаја за доношење одлуке.

На седници већа Врховни касациони суд је размотрио списе предмета и правноснажне пресуде против којих је захтев за заштиту законитости поднет, па је по оцени навода у захтеву, нашао:

Захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног Божидара Дамјановића, адвоката Милице Карановић је неоснован.

Бранилац окривљеног Божидара Дамјановића правноснажне пресуде побија због битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП наводима да се на исказу окривљеног Божидара Дамјановића датом на записнику о саслушању осумњиченог МУП РС ПУ Нови Сад ПС Бачка Паланка од 06.03.2013. године пресуда не може заснивати обзиром да окривљени није био у могућности да слободно изнесе своју одбрану, већ је свој исказ дао под принудом због наступеле кризе услед употребе опојне дроге – хероина када му је и речено „ да ће му у супротном бити одређен притвор“.

Изнете наводе захтева Врховни касациони суд оцењује неоснованим.

Наиме, из записника о саслушању тада осумњиченог Божидара Дамјановића сачињеног од стране МУП РС ПУ Нови Сад ПС Бачка Паланка дана 06.03.2013. године се утврђује да су саслушању овог окривљеног присуствовала овлашћена службена лица ПС Бачка Паланка, ББ и ВВ, осумњичени Божидар Дамјановић и његов бранилац Мирослав Лешков, а која сва присутна лица су записник без примедби потписала, при чему је окривљени искористио своје право да пре потписивања предметног записника исти прочита из чега несумњиво произилази да ни бранилац ни окривљени нису имали примедбе на околности давања исказа.

Како је, по оцени Врховног касационог суда овај исказ окривљеног дат у свему у складу са одредбом члана 68. ЗКП због чега није у супротности непосредно или посредно, сам по себи или према начину прибављања са Уставом, овим закоником, другим законом или опште прихваћеним правилима међународног права и потврђеним међународним уговорима, то се, по оцени Врховног касационог суда на овом доказу - записнику о саслушању осумњиченог Божидара Дамјановића сачињеном од стране МУП-а РС ПУ Нови Сад ПС Бачка Паланка од 06.03.2013. године пресуда може заснивати.

Стога Врховни касациони суд неоснованим оцењује наводе из захтева браниоца окривљеног Божидара Дамјановића да су побијане правноснажне пресуде донете уз битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП.

Осим тога, бранилац окривљеног Божидара Дамјановића правноснажне пресуде побија и због повреде кривичног закона из члана 439. тачка 2) ЗКП при чему не указује због чега сматра да је у погледу кривичног дела које предмет оптужбе примењен закон који се не може применити, док је у образложењу захтева навела да изведени докази не пружају основ за закључак да је предметну опојну другу купио за ГГ истицањем да је окривљени и сам зависник од употребе опојне дроге – хероина.

По налажењу Врховног касационог суда, овим наводима захтева браниоца окривљеног Божидара Дамјановића, позивањем на повреду закона, у суштини се оспорава чињенично стање утврђено првостепеном а потврђено другостепеном пресудом у погледу учешћа овог окривљеног у извршењу кривичног дела у питању.

Како погрешно или непотпуно утврђено чињенично стање не представља дозвољен законски разлог у оквиру повреда таксативно набројаних у члану 485. став 4. ЗКП, због којих окривљени преко свог браниоца може поднети захтев за заштиту законитости, то се Врховни касациони суд у ове наводе захтева није упуштао.

Са изнетих разлога, а на основу одредбе члана 491. став 1. ЗКП, Врховни касациони суд је одлучио као у изреци ове пресуде.

Записничар-саветник                                                                                                                                           Председник већа-судија

Јелена Петковић-Милојковић,с.р.                                                                                                                  Зоран Таталовић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић