Пресудом Апелационог суда у Новом Саду Гж1 1352/18 од 26.10.2018. године, ставом првим изреке, преиначена је у усвајајућем делу пресуда Основног суда у Зрењанину П1 661/15 од 13.03.2018. године и одбијен захтев тужиоца да се пониште као незаконита решења директора тужене број 01-450/2 од 10.09.2015. године којим је утврђено да тужилац, наставник ..., у школској 2015/2016 години има статус запосленог са непуним радним временом од 75% радног времена; број 584/47 од 11.09.2016. године којим је тужилац као наставник у школској 2016/2017 години задужен са укупним недељним бројем од 30 часова и број 01- 584/47 од 03.10.2016. године којим је утврђено да тужилац, наставник ..., у школској 2016/2017 години има статус запосленог са непуним радним временом од 75% радног времена, као и да се обавеже тужена на накнаду трошкова поступка у изосу од 232.250,00 динара са затезном каматом од извршности пресуде до исплате. Ставом другим изреке, обавезан је тужилац да туженој накнади трошкове поступка у износу од 136.500,00 динара у року од осам дана.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену тужилац је благовремено изјавио ревизију због битних повреда одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права.

Предмет је, поводом ревизије тужиоца, достављен Врховном касационом суду дана 06.03.2019. године.

Тужилац је 12.03.2019. године поднео предлог за понављање поступка из разлога предвиђеног чланом 426. став 1. тачка 10. Закона о парничном поступку.

Одредбом члана 434. став 1. Закона о парничном поступку (ЗПП), прописано је да у случају када странка изјави ревизију и истовремено или после тога поднесе предлог за понављање поступка, суд ће решењем да одлучи који ће поступак да настави а са којим ће да застане, узимајући у обзир све околности а нарочито разлоге због којих су оба правна лека поднета и доказе које су странке предложиле. Према члану 435. став 1. ЗПП, решење из члана 434. став 1. тог закона доноси првостепени суд ако предлог за понављање поступка стигне том суду пре него што је предмет поводом ревизије упућен Врховном касационом суду, а ако предлог за понављање поступка стигне пошто је предмет поводом ревизије упућен Врховном касационом суду, решење из члана 434. став 1. тог закона доноси Врховни касациони суд.

Имајући у виду околности конкретног случаја, а нарочито дозвољеност ревизије у овој врсти спора, Врховни касациони суд је применом наведених законских одредби одлучио као у првом и другом ставу изреке - застао са поступком по предлогу за понављање поступка и наставио поступак по изјављеној ревизији.

Предмет овог спора је поништај решења туженог којим је утврђено да тужилац у школској 2015/2016 години и школској 2016/2017 години има статус запосленог са непуним радним временом од 75% радног времена, и решења туженог којим је утврђено да је тужилац у школској 2016/2017 години задужен недељно са укупно 30 часова.

Према садржини тражене правне заштите ради се о спору из радног односа. Одредбом члана 441. ЗПП прописано је да је ревизија дозвољена у парницама у споровима о заснивању, постојању и престанку радног односа. Поднетом тужбом није инициран поступак из наведене законске одредбе, због чега је ревизија тужиоца недозвољена, па је на основу члана 413. ЗПП одлучено као у трећем ставу изреке.

Тужилац није успео у поступку по ревизији и зато нема право на накнаду трошкова тог поступка. Из тог разлога је такав његов захтев одбијен и применом чланова 153. став 1. и 165. став 1. ЗПП, одлучено као у четвртом ставу изреке.

Председник већа - судија

Бранислава Апостоловић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић