
Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Р1 409/2019
03.10.2019. година
Београд
Р Е Ш Е Њ Е
За поступање у овом поступку извршења стварно је надлежан Други основни суд у Београду.
О б р а з л о ж е њ е
Извршни поверилац је 29.12.2015. године поднео предлог за извршење на основу веродостојне исправе извршитељу, који је 29.01.2016. године донео закључак о извршењу и одредио предложено извршење. Против наведеног закључка извршни дужник је изјавио приговор Привредном суду у Београду, који суд је списе вратио извршитељу ради доставе списа предмета надлежном суду.
Други основни суд у Београду, коме су достављени списи ради одлучивања о изјављеном приговору, решењем И. Ивк. 1449/2015 од 14.03.2018. године се огласио стварно ненадлежним за поступање у овом поступку извршења и предмет уступио Привредном суду у Београду.
Привредни суд у Београду није прихватио своју стварну надлежност, па је предмет уз пропратни акт Ипв (Ивк) 404/19 Ивк 1449/15 од 08.07.2019. године доставио Врховном касационом суду ради решавања сукоба стварне надлежности.
Решавајући настали сукоб стварне надлежности на основу члана 30. став 2. Закона о уређењу судова („Службени гласник РС“ бр. 116/08, са изменама) и члана 22. став 2. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“ бр. 72/11 и 55/14), Врховни касациони суд је утврдио да је за поступање у овом предмету стварно надлежан Други основни суд у Београду.
Предузетником се, у смислу члана 83. став 1. Закона о привредним друштвима („Службени гласник РС“ бр. 36/11 и 99/11) сматра пословно способно физичко лице које обавља делатност у циљу остваривања прихода и као такво је регистровано у складу са законом, а применом става 2. истог члана, физичко лице уписано у посебан регистар, које обавља делатност слободне професије уређену посебним прописом, сматра се предузетником само ако је то тим посебним прописом предвиђено. Делатност адвоката јесте регулисана посебним законом - Законом о адвокатури („Службени гласник РС“ бр. 31/11, са изменама), по коме је адвокатура независна и самостална служба за пружање правне помоћи физичким и правним лицима (члан 2. став 1.), а адвокатуром се може бавити лице уписано у именик адвоката Адвокатске коморе. Из наведеног произлази да делатност адвоката представља слободну делатност, да се адвокати уписују у посебан регистар – именик адвоката који се води у адвокатској комори, али Законом о адвокатури није предвиђено да се адвокати сматрају предузетницима у складу са чланом 83. став 2. Закона о привредним друштвима.
Следом реченог, Врховни касациони суд налази да нису испуњени услови из цитиране законске одредбе за заснивање надлежости привредног суда у поступку извршења против адвоката као извршног дужника, јер није испуњен субјективни критеријум.
На основу изнетог, применом члана 22. став 2. ЗПП је одлучено као у изреци.
Председник већа-судија
Бранислава Апостоловић,с.р.
За тачност отправка
Управитељ писарнице
Марина Антонић