Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Браниславе Апостоловић, председника већа, Зоране Делибашић, Бранислава Босиљковића, Божидара Вујичића и Бисерке Живановић, чланова већа, у парници тужиоца Града Ниша, кога заступа Градско правобранилаштво, против тужене AA из ..., чији је пуномоћник Бојана Мицкоски, адвокат из ..., ради утврђења ништавости судског поравнања, одлучујући о ревизији тужиоца изјављеној против пресуде Апелационог суда у Нишу Гж 5284/18 од 05.10.2018. године, у седници већа одржаној 25.10.2019. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

НЕ ДОЗВОЉАВА СЕ одлучивање о ревизији тужиоца изјављеној против пресуде Апелационог суда у Нишу Гж 5284/18 од 05.10.2018. године, као изузетно дозвољеној.

ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија тужиоца изјављена против пресуде Апелационог суда у Нишу Гж 5284/18 од 05.10.2018. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Нишу П 3059/17 од 18.05.2018. године, ставом првим изреке, одбијен је тужбени захтев тужиоца којим је тражио да се утврди да је судско поравнање П 3547/07 од 23.07.2008. године, закључено између тужиоца и тужене AA из ..., ништаво и без правне важности. Ставом другим изреке, обавезан је тужилац да туженој накнади трошкове парничног поступка у износу од 21.000,00 динара у року од 15 дана од дана пријема одлуке, под претњом принудног извршења.

Пресудом Апелационог суда у Нишу Гж 5284/18 од 05.10.2018. године, ставом првим изреке, одбијена је као неоснована жалба туженог и потврђена пресуда Основног суда у Нишу П 3059/17 од 18.05.2018. године. Ставом другим изреке, одбијен је захтев тужене за накнаду трошкова другостепеног поступка.

Против другостепене пресуде тужилац је благовремено изјавио ревизију због погрешне примене материјалног права, с тим што је предложио да се ревизија сматра изузетно дозвољеном у смислу члана 404. Закона о парничном поступку.

По оцени Врховног касационог суда, нису испуњени услови за одлучивање о ревизији тужиоца као изузетно дозвољеној, у смислу одредбе члана 404. став 1. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“ бр. 72/11 , 49/13 – УС, 74/13 –УС, 55/14 и 87/18 – у даљем тексту ЗПП).

Према одредби члана 404. став 1. ЗПП, ревизија је изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која не би могла да се побија ревизијом, ако је по оцени Врховног касационог суда потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачење права. О дозвољености и основаности ревизије из става 1. овог члана одлучује Врховни касациони суд у већу од пет судија (став 2. наведеног члана).

У конкретном случају, правноснажном пресудом одлучено је о тужбеном захтеву тужиоца за утврђење да је судско поравнање од 23.07.2008. године закључено између овде парничних странака ништаво и без правне важности. Нижестепени судови су закључили да оспорено судско поравнање није закључено супротно принудним прописима, јавном поретку и добрим обичајима, да није противно циљу због кога је вршење права из облигационог односа установљено или признато, те да су воље уговорних страна биле слободне, а парничне странке искористиле законом предвиђене могућности да мирним путем реше свој спорни однос, као и да је заступнику Града Ниша у оквиру редовних активности заступања, била дата могућност закључивања поравнања и да је као стручно лице био упознат са садржином и правним дејством закљученог поравнања, због чега нису испуњени услови из одредбе члана 103. Закона о облигационим односима.

Врховни касациони суд налази да нису испуњени услови за одлучивање о ревизији тужиоца као изузетно дозвољеној, јер нема потребе за уједначавањем судске праксе имајући у виду разлоге из којих је одбијен тужбени захтев. Осим тога, тужилац уз ревизију није приложио неку пресуду којом је о истом чињенично правном питању одлучено на другачији начин, при чему правилна примена права у споровима са тужбеним захтевом као у конкретном случају, зависи управо од утврђеног чињеничног стања, због чега различито одлучивање о тужбеним захтевима за утврђење ништавости судског поравнања самим тим не представља неуједначену судску праксу.

На основу изнетог, применом члана 404. став 1. ЗПП одлучено као у ставу првом изреке.

Испитујући дозвољеност ревизије у смислу члана 410. став 2. тачка 5. ЗПП, Врховни касациони суд је нашао да ревизија тужиоца није дозвољена.

Новелираном одредбом члана 403. став 3. ЗПП, прописано је да је ревизија дозвољена у свим поступцима у којима вредност предмета спора побијеног дела прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу НБС на дан подношења тужбе.

Тужба у овом спору поднета је 25.04.2017. године, ради утврђења ништавости судског поравнања, а као вредност предмета спора означен је износ од 10.000,00 динара, који је унет и у увод првостепене и другостепене пресуде.

Како вредност означеног предмета спора очигледно не прелази законом прописани цензус за изјављивање ревизије од 40.000 евра, ревизија није дозвољена, па је одлучено као у ставу другом изреке на основу одредбе члана 413. ЗПП.

Председник већа – судија

Бранислава Апостоловић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић