Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Звездане Лутовац, председника већа, Јелене Боровац, Бранка Станића, др Драгише Б. Слијепчевића и Татјане Матковић Стефановић, чланова већа, у парници тужиоца АА из ..., чији је пуномоћник Драгана Ђилас, адвокат из ..., против тужене ''ББ'' АД ..., коју заступа др Небојша Станковић, адвокат из ..., ради утврђења делимичне ништавости уговора о кредиту и стицања без основа, одлучујући о ревизији тужене изјављеној против пресуде Вишег суда у Сомбору Гж 660/19 од 19.07.2019. године, у седници одржаној 22.01.2020. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

НЕ ПРИХВАТА СЕ одлучивање о ревизији тужене изјављеној против пресуде Вишег суда у Сомбору Гж 660/19 од 19.07.2019. године, као изузетно дозвољеној.

ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија тужене изјављена против пресуде Вишег суда у Сомбору Гж 660/19 од 19.07.2019. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Врбасу П 1255/17 од 25.02.2019. године, делимично је усвојен тужбени захтев и утврђено да је ништава одредба члана 5. тачка 1. подтачка 1. уговора о кредиту број ..., што је тужена дужна признати и трпети и обавезана да тужиоцу исплати 10.363,53 динара са законском затезном каматом на износ од 7.500,00 динара почев од 24.07.2018. године до исплате и на име трошкова парничног поступка 61.214,54 динара са законском затезном каматом од извршности пресуде до исплате. Одбијен је тужбени захтев тужиоца у делу за исплату законске затезне камате на износ од 2.863,53 динара од 24.07.2018. године до исплате.

Пресудом Вишег суда у Сомбору Гж 660/19 од 19.07.2019. године, ставом првим изреке, жалба тужиоца је делимично усвојена и преиначена првостепена пресуда у делу одлуке о трошковима поступка, тако што је обавезана тужена да тужиоцу поред износа од 61.214,54 динара исплати још 3.000,00 динара по условима и на начин као у првостепеној одлуци, док је у преосталом побијаном усвајајућем делу одлуке о главној ствари и непреиначеном делу одлуке о трошковима поступка жалба тужиоца и тужене одбијена, а првостепена пресуда потврђена. Ставом другим изреке, одбијен је захтев тужиоца и захтев тужене за накнаду трошкова жалбеног поступка.

Против правноснажне пресуде донесене у другом степену тужена је изјавила ревизију због погрешне примене материјалног права на основу члана 404. ЗПП.

Одлучујући о дозвољености изјављене ревизије на основу члана 404. став 2. ЗПП (''Службени гласник РС'' 72/11... 55/2014), Врховни касациони суд је нашао да нису испуњени услови за одлучивање о ревизији као изузетно дозвољеној у смислу члана 404. ЗПП јер је одлука у складу са правним ставом Грађанског одељења Врховног касационог суда од 22.06.2018. године.

По члану 403. став 3. истог закона, ревизија је дозвољена у свим поступцима у којима вредност предмета спора побијаног дела прелази динарску противвредност од 40.000 евра, односно 100.000 евра у привредним споровима, по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.

Тужба ради утврђења поднета је 13.12.2017. године. Вредност предмета спора је 10.363,53 динара.

С обзиром да је вредност побијаног дела правноснажне пресуде испод 40.000 евра, у динарској противвредности, то је изјављена ревизија недозвољена.

На основу члана 413. ЗПП, одлучено је као у изреци.

Председник већа-судија

Звездана Лутовац,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић