Врховни касациони суд је доставио примерак захтева за заштиту законитости Републичком јавном тужиоцу сходно одредби члана 488. став 1. ЗКП, те је у седници већа коју је одржао у смислу члана 490. ЗКП, без обавештавања Републичког јавног тужиоца и браниоца окривљеног, сматрајући да њихово присуство није од значаја за доношење одлуке (члан 488. став 2. ЗКП), размотрио списе предмета и правноснажна решења против којих је захтев за заштиту законитости поднет, па је, након оцене навода изнетих у захтеву, нашао:

Захтев за заштиту законитости је неоснован.

Указујући на повреду закона из члана 441. став 4. ЗКП, бранилац окривљеног АА у поднетом захтеву истиче да како је у предметној кривичној ствари Основни суд у Параћину, Судска јединица у Ћуприји правноснажним решењем К.бр.260/18 од 27.09.2019.године већ одлучио да окривљени сноси трошкове кривичног поступка које је имала приватна тужиља и истог обавезао да приватној тужиљи надокнади трошкове поступка у износу од 103.500,00 динара у року од 8 дана од правноснажности решења, а на које решење приватна тужиља није изјавила жалбу, то, по ставу браниоца, није било законског основа да суд након тога побијаним правноснажним решењима поново обавеже окривљеног да приватној тужиљи надокнади трошкове поступка и то додатне трошкове на име судских такси за тужбу и пресуду у износу од 1.960,00 динара, при чему приватна тужиља до тада уопште није тражила трошкове судских такси.

Изнети наводи захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног се, по оцени Врховног касационог суда, не могу прихватити као основани.

Наиме, исти наводи истакнути у жалби браниоца окривљеног АА - адвоката Ђорђа Константиновића били су предмет разматрања другостепеног већа Основног суда у Параћину које је поступало по жалби браниоца окривљеног изјављеној против првостепеног решења Основног суда у Параћину, Судска јединица у Ћуприји К.бр.260/18 од 04.11.2019.године. Другостепено веће Основног суда у Параћину је ове наводе оценило неоснованим и о томе на странама 2 и 3 другостепеног решења КВ.бр.23/20 од 29.01.2020. године изнело јасне разлоге, које Врховни касациони суд прихвата као правилне, те у смислу одредбе члана 491. став 2. ЗКП на ове разлоге и упућује.

И по оцени Врховног касационог суда, имајући у виду да је окривљени АА у предметном кривичном поступку правноснажном пресудом Основног суда у Параћину, Судска јединица у Ћуприји 3К.бр.260/18 од 07.12.2018.године оглашен кривим за извршење кривичног дела увреда из члана 170. став 1. КЗ и да је сходно члану 264. став 1. ЗКП дужан да приватној тужиљи ББ накнади трошкове кривичног поступка, између осталих и трошкове судских такси за тужбу и пресуду, те имајући при томе у виду да одлуку о висини трошкова кривичног поступка суд може донети онда када ти трошкови настану, а да су трошкови на име судских такси за тужбу и пресуду за приватну тужиљу, која је њихов таксени обвезник, настали тек њиховим плаћањем дана 14.10.2019.године (од ког дана је приватна тужиља могла поднети захтев за накнаду ових трошкова (не и раније), а што је и учинила дана 17.10.2019.године), о чему је као доказ пуномоћник приватне тужиље суду приложио уплатницу, то је суд у конкретном случају могао да побијаним решењима обавеже окривљеног да приватној тужиљи накнади трошкове које је она имала на име плаћања судских такси за тужбу и пресуду.

Са изнетих разлога, налазећи да побијаним решењима није учињена повреда закона из члана 441. став 4. ЗКП на коју се неосновано указује захтевом за заштиту законитости браниоца окривљеног АА - адвоката Ђорђа Константиновића, то је Врховни касациони суд на основу члана 491. став 1. ЗКП наведени захтев браниоца окривљеног одбио као неоснован.

Записничар-саветник                                                                                                                                  За Председника већа-судија

Снежана Лазин,с.р.                                                                                                                                            Веско Крстајић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић