Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев2 267/2020
12.02.2020. година
Београд

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Јасминке Станојевић, председника већа, Бисерке Живановић и Споменке Зарић, чланова већа, у парници тужиље АА из ..., чији је пуномоћник Димитар Иванов, адвокат из ..., против тужене ''ББ'' а.д., са седиштем у ..., чији је пуномоћник Драган Антић, адвокат из ..., ради уплате премија за добровољно пензијско осигурање, одлучујући о ревизији тужене изјављеној против пресуде Апелационог суда у Нишу Гж1 2394/2015 од 01.10.2015. године, у седници одржаној 12.02.2020. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

ВРАЋАЈУ СЕ Апелационом суду у Нишу списи Основног суда у Бујановцу П1 106/14, ради оцене изузетне дозвољености ревизије.

О б р а з л о ж е њ е

Врховном касационом суду су достављени списи Апелационог суда у Нишу ради одлучивања о ревизији тужене изјављеној против пресуде тог суда Гж1 2394/15 од 01.10.2015. године.

У поступку претходног испитивања, Врховни касациони суд је оценио да нису испуњене процесне претпоставке за одлучивање о изјављеној ревизији.

Тужба у овом поступку поднета је 30.04.2010. године, па се на ревизијски поступак примењују одредбе ранијег Закона о парничном поступку – ЗПП („Службени гласник РС“ 125/04, 111/09), на основу члана 506. став 1. важећег Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“ 72/11, 55/14, 87/18), осим у погледу ревизијског цензуса. У ревизији тужиоца наведено је да се овај ванредни правни лек подноси због битне повреде одредаба парничног поступка, погрешне примене материјалног права и потребе усаглашавања судске праксе. С обзиром да се у овом поступку примењује наведени ЗПП, који је у члану 395. прописивао да апелациони суд даје оцену о изузетној дозвољености ревизије, а да се Апелациони суд у Нишу није изјаснио о изузетној дозвољености ревизије у смислу члана 395. ЗПП, предмет се враћа том суду ради поступања у смислу наведене законске одредбе.

Из наведених разлога, Врховни касациони суд је одлучио као у изреци овог решења.