Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Браниславе Апостоловић, председника већа, Зоране Делибашић, Бранислава Босиљковића, Бисерке Живановић и др Илије Зиндовића, чланова већа, у парници тужиоца AA из ..., чији је пуномоћник Драгана Ђилас адвокат из ..., против тужене ББ банке АД ..., чији је пуномоћник Снежана Кнежевић Бојовић, адвокат из ..., ради утврђења делимичне ништавости, одлучујући о ревизији тужене изјављеној против пресуде Вишег суда у Сомбору Гж 601/2019 од 24.04.2019. године, у седници већа одржаној 17.10.2019. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

НЕ ДОЗВОЉАВА СЕ одлучивање о посебној ревизији тужене изјављеној против пресуде Вишег суда у Сомбору Гж 601/2019 од 24.04.2019. године.

ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија тужене изјављена против пресуде Вишег суда у Сомбору Гж 601/2019 од 24.04.2019. године.

ОДБИЈА СЕ захтев тужене за накнаду трошкова поступка по ревизији.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Врбасу, Судска јединица у Кули П 351/2018 од 27.02.2019. године делимично је усвојен тужбени захтев и утврђено је да је ништава одредба члана 5. тачка 1. подтачка 1. Уговора о готовинском кредиту без валутне клаузуле број .. од 08.05.2014. године, што је тужена дужна трпети и признати, те је обавезана тужена да тужиоцу исплати износ од 10.740,46 динара са законском затезном каматом почев од 22.09.2018. године па до исплате, а за исплату законске затезне камате почев од 22.09.2018. године на износ од 3.900,46 динара одбијен је тужиочев захтев. Тужена је обавезана и да тужиоцу накнади трошкове парничног поступка у износу од 72.800,00 динара са законском затезом каматом почев од извршности одлуке па до коначне исплате.

Виши суд у Сомбору је пресудом Гж 601/2019 ОД 24.04.2019. године делимично усвојио жалбе парничних странака и првостепену пресуду преиначио у делу којим је обавезана тужена да тужиоцу исплати износ од 10.740,46 динара са законском затезном каматом почев од 22.09.2018. године, као и у делу одлуке о трошковима поступка, тако што је обавезао тужену да тужиоцу исплати износ од 6.840,00 динара са законском затезном каматом од 22.09.2018. године па до исплате као и износ од 3.900,46 динара и да му поред износа од 72.800,00 динара исплати износ од још 3.000,00 динара под условима и на начин као у првостепеној одлуци, док је у преосталом побијеном усвајајућем а непреиначеном делу одлуке о главној ствари и делу одлуке о трошковима поступка потврђена првостепна пресуда, а одбијени су захтеви парничних странака за накнаду трошкова жалбеног поступка.

Против наведене правноснажне пресуде донете у другом степену тужена је, позивајући се на одредбу члана 404. Закона о парничном поступку, благовремено изјавила ревизију због погрешне примене материјалног права.

Према одредби члана 404. став 1. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, бр. 72/11, 49/13-УС, 74/13-УС, 55/14 и 87/2018 – у даљем тексту: ЗПП), ревизија је изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која се не би могла побијати ревизијом, ако је по оцени Врховног касационог суда потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интресу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачење права (посебна ревизија). Ставом 2. је прописано да о дозвољености и основаности ревизије из става 1. овог члана одлучује Врховни касациони суд у већу од пет судија.

Врховни касациони суд је у границама својих овлашћења на основу члана 404. ЗПП, оценио да у конкретном случају нису испуњени услови да би се дозволило одлучивње о посебној ревизији тужене. Побијана пресуда не одступа од правног става о дозвољености уговарања трошкова кредита који је, у вршењу надлежности из члана 31. Закона о уређењу судова, Врховни касациони суд усвојио на седници Грађанског одељења од 22.05.2018. године. Према том правном ставу, износ трошкова које банка обрачунава приликом одобравања кредита или који су познати на дан обрачуна и које банка обрачунава клијенту у току реализације кредита могу бити посебно исказани у уговору о кредиту као обавеза корисника кредита, било у процентуалном износу или у апсолутној вредности, али услов је да морају бити наведени у понуди банке тако јасно и недвосмислено да корисник кредита ни једног тренутка не буде доведен у заблуду о којим трошковима је реч и могу бити наплаћени кориснику кредита само једном. Тужена, иако је на њој био терет доказивања, није пружила доказе да је поступила у складу са наведеним правним ставом. Зато, ни у случају да је дозвољено одлучивање о ревизији тужене у смислу члана 404. ЗПП, не би дошло до другачијег одлучивања и повољнијег исхода спора за тужену.

Из наведног разлога нису испуњени услови да се у овој парници прихвати одлучивање о ревизији тужене као изузетно дозвољеној, па је на основу члана 404. ЗПП Врховни касациони суд одлучио као у ставу првом изреке овог решења.

Испитујући дозвољеност ревизије на основу члана 410. става 2. тачке 5) ЗПП, Врховни касациони суд је утврдио да ревизија није дозвољена.

Тужба је поднета 07.02.2018. године, а као вредност предмета спора означен је износ од 6.840,00 динара, који је унет и у увод првостепене пресуде. Побијана другостепена пресуда донета је 24.04.2019. године.

Чланом 468. ставом 1. ЗПП прописано је да су спорови мале вредности спорови у којима се тужбени захтев односи на потраживање у новцу које не прелази динарску противвредност 3.000,00 евра по средњем курсу НБС на дан подношења тужбе. Чланом 479. ставом 6. ЗПП прописано је да у поступцима у споровима мале вредности против одлуке другостепеног суда ревизија није дозвољена.

Како се у конкретном случају ради о спору мале вредности, ревизија тужене није дозвољена, у смислу члана 479. става 6. ЗПП.

Имајући изложено у виду, на основу члана 413. ЗПП, одлучено је као у другом ставу изреке.

Одлука о трошковима поступка донета је применом члана 163. став 2. у вези члана 153. ЗПП, према успеху у наведеном поступку.

Председник већа - судија

Бранислава Апостоловић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић