Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Р 18/2020
12.02.2020. година
Београд

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Слађане Накић Момировић, председника већа, Марине Милановић и Добриле Страјина, чланова већа, у парничном поступку тужиље АА из ..., против тужене ББ из ..., ради накнаде штете, одлучујући о захтеву Другог основног суда у Београду за одређивање другог стварно надлежног суда за поступање у предмету тог суда П 5696/19, на седници одржаној 12.02.2020. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

ОДБИЈА СЕ захтев за одређивање другог стварно надлежног суда за поступање у предмету Другог основног суда у Београду П 5696/19.

О б р а з л о ж е њ е

Тужиља АА је 20.12.2019. године поднела тужбу Другом основном суду у Београду против тужене ББ, ... у ..., са захтевом да се обавеже тужена да исплати тужиљи најмање 100.000,00 динара на име трошкова адвоката и претрпљеног бола.

Други основни суд у Београду, уз допис П 5696/19 од 16.01.2020. године, доставио је списе предмета Врховном касационом суду ради одређивања другог стварно надлежног суда за поступање у овом предмету и у образложењу као оправдан разлог за свој захтев навео да је тужба поднета Другом основном суду у Београду, у коме је тужена у овом спору запослена као ... .

Врховни касациони суд је одлучујући о захтеву суда за одређивање другог стварно надлежног суда, на основу одредби члана 62. став 1. и 7. Закона о парничном поступку – ЗПП („Службени гласник РС“ бр.72/11, 49/13 - УС, 74/13 - УС, 55/14 и 87/18), а у вези одредбе члана 30. став 2. Закона о уређењу судова (''Службени гласник РС'' бр. 116/08, 104/09, 101/10, 31/11, 78/11, 101/11, 101/13, 40/15, 106/15, 13/16, 108/16, 113/17, 65/18 - УС, 87/18 и 88/18 - УС), утврдио да захтев није основан.

Одредбом члана 62. став 1. ЗПП, је прописано, да, надлежни суд првог степена може сам или на предлог странке да поднесе захтев највишем суду одређене врсте да одреди да у поједином предмету поступа други стварно надлежни суд, ако је очигледно да ће тако лакше да се спроведе поступак или ако за то постоје други оправдани разлози.

Према томе, у конкретној ситуацији нису испуњени услови за одређивање другог стварно надлежног суда за поступање у овом предмету, с обзиром на то да изнети разлог није од таквог значаја да би указивао да ће се поступак лакше спровести пред другим стварно надлежним судом, нити да представља оправдани разлог који би био од значаја за одређивање другог стварно надлежног суда, у смислу одредбе члана 62. став 1. ЗПП.