Према утврђеном чињеничном стању, тужиља је била у радном односу код туженог, распоређена на радном месту административног секретара. Решењем туженог од 18.04.2013. године тужиљи је престао радни однос због смањења броја извршилаца на њеном радном месту, пошто послодавац није био у могућности да је премести на друге послове, обезбеди рад код другог послодавца, преквалификацију или доквалификацију, односно рад са скраћеним радним временом. Тужени је 21.12.2012. године донео одлуку о покретању поступка за утврђивање запослених за чијим ће радом престати потреба због технолошких, економских и организационих промена услед смањене упослености туженог. Тужени је 25.01.2013. године донео и Програм решавања вишка запослених (170 заопслених од укупно 739 запослених). Колективним уговором туженог прописани су критеријуми за утврђење вишка запослених и то: основни - резултати рада (утврђују се на основу учинка, према нормативима и стандардима рада, а ако нормативи и стандарди рада нису утврђени, резултати рада се утврђују на основу образложене оцене непосредног руководиоца засноване на елементима: квалитет обављеног посла, самосталност у раду и иновације, ефикасност рада, однос према раду, радним задацима и средствима рада, као и дужина неплаћених одсустава) и допунски - имовно стање запосленог и други допунски критеријуми ако је имовно стање једнако (број чланова породице, дужина радног стажа, здравствено стање, број лица на школовању). Непосредни руководиоци тужиље (ББ и ВВ) нису учествовали у тужиљином оцењивању. Извештај, образложену оцену рада од 15.01.2013. године сачинио је извршни директор туженог Александар Јанковић и у истом тужиљу означио као технолошки вишак.

На основу тако утврђеног чињеничног стања, нижестепени судови су одбили тужбени захтев за поништај решења о отказу уговора о раду. По налажењу судова, тужени је поступак отказа уговора о раду спровео у складу са законом - донео одлуку о покретању поступка утврђивања вишка запослених, изменио општи акт о организацији и систематизацији послова, донео Програм решавања вишка запослених и правилно применио критеријуме за одређивање вишка запослених, при чему тужиља није доказала да су постојале неправилности у оцењивању.

По налажењу Врховног касационог суда, основано се изјављеном ревизијом указује на погрешну примену материјалног права, због чега чињенично стање није у потпуности утврђено.

Одредбом члана 179. став 1. тачка 9. Закона о раду („Службени гласник Републике Србије“, број 24/05, 61/05 и 54/09), важећег у време доошења оспореног решења, прописано је да послодавац може запосленом да откаже уговор о раду ако за то постоји оправдани разлог који се односи на потребе послодавца, односно ако услед технолошких, економских или организационих промена престане потреба за обављањем одређеног посла или дође до умањења обима посла.

Према члану 153. тог закона, тужени послодавац је био дужан да донесе Програм решавања вишка запослених са садржином предвиђеном у члану 155. истог закона. Сагласно тој одредби, програм доноси управни одбор, а код послодавца код кога није образован управни одбор - директор.

Код туженог је Програм решавања вишка запослених донео надзорни одбор. Донети Програм није садржавао критеријуме за утврђивање вишка запослених. Околност да је претходно донетом одлуком надзорног одбора туженог од 21.12.2012. године, којим је покренут поступак утврђивања технолошког вишка, предвиђено да ће бити донет програм решавања вишка запослених у складу са правилима из чланова 126-129 Колективног уговора туженог, не значи да у програму решавања вишка запослених нису морали бити јасно предвиђени критеријуми за утврђење вишка запослених, како је то изричито прописано чланом 155. Закона о раду. Такође, донети програм није садржао ни квалификациону структуру, године старости и стаж осигурања запослених који су вишак, нити мере за запошљавање.

Тужени је образложену оцену резултата рада тужиље сачинио 15.01.2013. године, пре доношења програма решавања вишка запослених са јасно утврђеним критеријумима. Образложену оцену резултата рада тужиље нису сачинили њени непосредни руководиоци, већ извршни директор туженог, а у истој нису наведени критеријуми који су примењивани.

Из наведених разлога, пресуде нижестепених судова су морале бити укинуте и предмет враћен првостепеном суду на поновно суђење.

У поновљеном суђењу првостепени суд ће, отклонити пропусте у утврђеном чињеничном стању битном за оцену правилности спроведеног поступка и законитост решења о отказу уговора о раду тужиље као вишка запослених.

С`тога је, на основу члана 416. став 2. ЗПП, одлучено као у изреци.

Председник већа - судија

Бранислав Босиљковић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић