.jpg "Sudska praksa")
Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев2 304/2020
10.06.2020. година
Београд
Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Звездане Лутовац, председника већа, Јелене Боровац, Драгане Маринковић, Татјане Миљуш и Татјане Матковић-Стефановић, чланова већа, у парници тужиоца АА из ..., чији је пуномоћник Лидија Џевоња Виро Николић, адвокат из ..., против тужене градске Општине Чукарица са седиштем у Београду, чији је заступник Општинско правобранилаштво, ради накнаде штете, одлучујући о ревизији тужене, изјављеној против пресуде Апелационог суда у Београду Гж1 3444/18 од 11.04.2019. године, у седници одржаној 10.06.2020. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
НЕ ПРИХВАТА СЕ одлучивање о ревизији тужене, изјављеној против пресуде Апелационог суда у Београду Гж1 3444/18 од 11.04.2019. године, као изузетно дозвољеној.
ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија туженог, изјављена против пресуде Апелационог суда у Београду Гж1 3444/18 од 11.04.2019. године.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Другог основног суда у Београду П1 103/17 од 22.05.2018. године, ставом првим изреке, усвојен је тужбени захтев тужиоца и обавезана тужена да му на име накнаде штете због изгубљене разлике зараде за период од маја 2010. године до јула 2016. године, појединачне месечне износе ближе означене у изреци првостепене пресуде, са законском затезном каматом као у њеном садржају. Ставом другим изреке, усвојен је тужбени захтев тужиоца и обавезана тужена да у име и за рачун тужиоца уплати припадајуће доприносе за обавезно социјално осигурање за период од 27.04.2011. године до 05.08.2016. године и то: доприносе за пензијско и инвалидско осигурање надлежном Републичком фонду за пензијско и инвалидско осигурање, доприносе за здравствено осигурање и надлежном Републичком фонду за здравствено осигурање и доприносе за случај незапослености надлежној Националној служби за запошљавање, обрачунате на износ разлике зараде, досуђене у ставу првом изреке ове пресуде, по стопама важећим на дан уплате. Ставом трећим изреке, одбачена је тужба тужиоца у делу тужбеног захтева за уплату пореза на зараде за назначени период, као недозвољена. Ставом четвртим изреке, обавезана је тужена да тужиоцу накнади трошкове поступка у укупном износу од 209.800,00 динара са законском затезном каматом почев од 22.05.2018. године, до исплате. Ставом петим изреке, одбијен је захтев тужене за накнаду трошкова парничног поступка.
Пресудом Апелационог суда у Београду Гж1 3444/18 од 11.04.2018. године, ставом првим изреке, одбијена је као неоснована жалба туженог и потврђена првостепена пресуда у ставу првом, другом, четвртом и петом изреке. Ставом другим изреке, одбачена је као недозвољена жалба тужене, изјављена против одлуке садржане у ставу трећем изреке првостепене пресуде.
Против правноснажне пресуде донете у другом степену тужена је благовремено изјавила ревизију на основу члана 404. ЗПП, због погрешне примене материјалног права.
По оцени Врховног касационог суда, нису испуњени законски услови за одлучивање о ревизији тужене као изузетно дозвољеној, у смислу члана 404. став 1. Закона о парничном поступку – ЗПП („Службени гласник РС“ 72/11... 55/14). Наиме, нема разлога који указују на потребу разматрања правних питања од општег интереса или правних питања у интересу равноправности грађана, као ни потребе за уједначавањем судске праксе или новим тумачењем права. Уз ревизију нису приложене другачије судске одлуке у погледу примене одредбе члана 196. Закона о раду, којим је регулисана застарелост новчаних потраживања из радног односа, а у вези члана 191. став 1. истог закона, у погледу чије примене постоји уједначена судска пракса.
Испитујући дозвољеност изјављене ревизије на основу члана 410. став 2. ЗПП, Врховни касациони суд је нашао да ревизија није дозвољена.
Тужба ради исплате поднета је 21.03.2017. године. Вредност предмета спора побијеног дела је 1.823.917,00 динара (14.732 евра).
Према члану 403. став 3. ЗПП, ревизија није дозвољена у имовинскоправним споровима ако вредност предмета спора побијеног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра, по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.
С обзиром да вредност предмета спора побијеног дела очигледно не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе, то ревизија тужене није дозвољена.
На основу члана 413. ЗПП, одлучено је као у изреци.
Председник већа - судија
Звездана Лутовац,с.р.
За тачност отправка
Управитељ писарнице
Марина Антонић
