Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев 2917/2019
04.06.2020. година
Београд

 

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: др Драгише Б Слијепчевића, председника већа, Јасмине Стаменковић и др Илије Зиндовића, чланова већа, у парници тужиоца AA из ..., Општина ... кога заступа пуномоћник Зоран Ђушић, адвокат из ..., против туженог BB из ..., Општина ... кога заступа пуномоћник Стојан Такић, адвокат из ..., ради накнаде штете, одлучујући о ревизији тужиоца изјављеној против решења о трошковима садржаног у пресуди Апелационог суда у Нишу Гж бр.3074/18 од 18.02.2019. године, у седници већа одржаној дана 04.06.2020. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија тужиоца изјављена против решења о трошковима садржаног у пресуди Апелационог суда у Нишу Гж бр.3074/18 од 18.02.2019. године.

ОДБИЈА СЕ захтев туженог за накнаду трошкова одговора на ревизију.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Апелационог суда у Нишу Гж бр.3074/18 од 18.02.2019. усвојене су жалбе странака укинута је првостепена пресуда Основног суда у Лесковцу СЈ у Власотинцу П 220/17 од 06.12.2017.године и пресуђено тако што је тужбени захтев делимично усвојен, а делимично одбијен и одлучено да свака странка сноси своје трошкове поступка.

Против правоснажног решења о трошковима поступка, садржаног у другостепеној пресуди, ревизију је изјавио тужилац због повреде одредаба ЗПП и погрешне примене материјалног права сматрајући да му припадају трошкови сразмерни успеху у спору. Позвао се на одредбу члана 403. став 2. тачка 3. ЗПП.

Тужени је преко пуномоћника поднео одговор на ревизију. Трошкове је тражио и определио.

Врховни касациони суд је испитао дозвољеност изјављене ревизије применом одредбе члана 403. став 2, члана 410. став 2. и члана 420. у вези са чланом 28. ЗПП („Службни гласник РС“ бр. 72/11... 55/14) и одлучио да ревизија није дозвољена.

Одредбом члана 28. ЗПП прописано је да када је за утврђивање права на изјављивање ревизије меродавна вредност предмета спора као та вредност узима се само вредност главног захтева, а камате , уговорна казна и остала споредна тражења као и парнични трошкови не узимају се у обзир ако не чине главни захтев.