Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев2 772/2020
08.07.2020. година
Београд

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Весне Поповић, председника већа, Зоране Делибашић, Гордане Комненић, Божидара Вујичића и Бисерке Живановић, чланова већа, у парници тужиоца АА из ..., чији су пуномоћници Александар Савић и Драган Милетић, адвокати из ..., против тужене Основне школе ''Петар Тасић'' из Лесковца, коју заступа Државно правобранилаштво, Одељење у Лесковцу, ради накнаде штете, одлучујући о ревизији тужиоца изјављеној против пресуде Апелационог суда у Нишу Гж1 2884/19 од 20.11.2019. године, у седници одржаној 08.07.2020. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

НЕ ПРИХВАТА СЕ одлучивање о посебној ревизији тужиоца АА из ..., изјављеној против пресуде Апелационог суда у Нишу Гж1 2884/19 од 20.11.2019. године.
ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољена, ревизија тужиоца АА из ..., изјављена против пресуде Апелационог суда у Нишу Гж1 2884/19 од 20.11.2019. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Лесковцу П1 976/2017 од 02.07.2019. године, ставом првим изреке, одбијен је примарни тужбени захтев тужиоца, којим је тражио да суд тужену обавеже да му исплати износе на име неисплаћеног регреса за коришћење годишњег одмора и на име неисплаћене накнаде за исхрану у току рада, са каматом, наведене у том ставу изреке, као неоснован. Ставом другим изреке, одбијен је евентуални тужбени захтев тужиоца којим је тражио да суд туженог обавеже да закључи анекс уговора о раду којим се запосленом тужиоцу признаје право на накнаду трошкова за исхрану у току рада и за регрес за коришћење годишњег одмора и утврђује њихова висина, а накнада трошкова за исхрану у току рада изражава се у новчаном износу, почев од дана подношења тужбе. Ставом трећим изреке, тужилац је обавезан да туженој накнади трошкове парничног поступка у износу од 6.000,00 динара.

Пресудом Апелационог суда у Нишу Гж1 2884/19 од 20.11.2019. године, одбијена је као неоснована жалба тужиоца и потврђена пресуда Основног суда у Лесковцу П1 976/17 од 02.07.2019. године.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужилац је благовремено изјавио ревизију, због погрешне примене материјалног права и предложио да се о ревизији одлучује као изузетно дозвољеној, у смислу одредбе члана 404. став 1. Закона о парничном поступку, ради разматрања правног питања у интересу равноправности грађана.

Одредбом члана 404. став 1. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“ бр. 72/11, 87/18), прописано је да је ревизија изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која се не би могла побијати ревизијом, ако је, по оцени Врховног касационог суда, потребно размотрити правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и када је потребно ново тумачење права (посебна ревизија).

По оцени Врховног касационог суда, у овом случају нису испуњени услови за одлучивање о ревизији тужене као изузетно дозвољеној, у циљу цитиране одредбе Закона.

Предмет тражене правне заштите о коме је одлучено правноснажном пресудом је накнада штете тужиоцу због неисплаћеног регреса и накнаде за исхрану у току рада у периоду од 2014. године до 2017. године, које накнаде су тужиоцу исплаћиване кроз плату, сходно одредби члана 4. став 2. Закона о платама у државним органима и јавним службама (''Службени гласник РС'' бр. 34/2001...21/2016). О тужбеном захтеву тужиоца, нижестепени судови су одлучили уз примену материјалног права које је у складу са правним схватањем израженим кроз одлуке Врховног касационог суда у којима је одлучивано о истоврсним захтевима тужиоца, због чега не постоји потреба за разматрањем правних питања од општег интереса, или у интересу равноправности грађана, као ни потребе уједначавања судске праксе нити новог тумачења права.

Из изложених разлога, Врховни касациони суд је одлуку као у ставу првом изреке овог решења донео у смислу одредбе члана 404. став 2. Закона о парничном поступку.

Испитујући дозвољеност ревизије, применом одредбе члана 410. став 2. тачка 5. Закона о парничном поступку, Врховни касациони суд је нашао да ревизија тужиоца није дозвољена.

Одредбом члана 403. став 3. Закона о парничном поступку, прописано је да ревизија није дозвољена у имовинскоправним споровима, ако вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност 40.000 евра по средњем курсу НБС на дан подношења тужбе.

Тужбу ради накнаде штете тужилац је суду поднео дана 14.12.2017. године, а вредност предмета спора је 477.820,00 динара.

Имајући у виду да се ради о имовинско-правном захтеву у ком вредност предмета спора очигледно не прелази 40.000 евра по средњем курсу НБС на дан подношења тужбе, то ревизија није дозвољена.

Из изнетих разлога, Врховни касациони суд је одлуку као у ставу другом изреке овог решења, донео у смислу одредбе члана 413. Закона о парничном поступку.

Председник већа – судија
Весна Поповић,

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Марина Антонић