Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Р1 392/2020
01.10.2020. година
Београд

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Браниславе Апостоловић, председника већа, Бранислава Босиљковића и Бранке Дражић, чланова већа, у парници тужиље АА из ..., чији је пуномоћник Бобан Матић адвокат из ..., против тужене „АИК Банка“ АД са седиштем у Београду, ради утврђења ништавости и стицања без основа, решавајући сукоб месне надлежности између Трећег основног суда у Београду и Основног суда у Нишу, у седници већа одржаној дана 01.10.2020. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

За суђење у овом спору МЕСНО ЈЕ НАДЛЕЖАН Трећи основни суд у Београду.

О б р а з л о ж е њ е

Трећи основни суд у Београду се, решењем П 9695/19 од 10.02.2020. године, огласио месно ненадлежним за поступање у овој правној ствари и предмет уступио Основном суду у Нишу као стварно и месно надлежном суду.

Основни суд у Нишу није прихватио месну надлежност и предмет је доставио овом суду ради решавања сукоба надлежности.

Решавајући настали сукоб месне надлежност, на основу члана 30. став 2. Закона о уређењу судова и члана 22. став 1. Закона о парничном поступку (ЗПП), Врховни касациони суд је нашао да је за суђење у овом спору месно надлежан Трећи основни суд у Београду.

Тужбом поднетом том суду тужиља је тражила утврђење ништавости члана 5. став 1. алинеја 1. уговора о кредиту од 08.07.2013. године закљученог са туженом банком и исплату новчаног потраживања. Уз тужбу је приложила означени уговор о кредиту који садржи споразум о месној надлежности суда са седиштем у Нишу (члан 18 уговора).

За ову врсту спора законом није предвиђена искључива месна надлежност суда. Зато се суд којем је тужба поднета није могао, без обзира на постојање споразума о месној надлежности за спорове који настану из уговора о кредиту који су странке закључиле, огласити месно ненадлежним по службеној дужности - без приговора туженог.