
Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев 147/2020
04.06.2020. година
Београд
Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Звездане Лутовац, председника већа, Јелене Боровац, Драгане Маринковић, Татјане Миљуш и Татјане Матковић Стефановић, чланова већа, у парници тужиље АА из ..., чији је пуномоћник Слободан Павловић, адвокат из ..., против туженог ББ из ..., чији је пуномоћник Душан Чкоњевић, адвокат из ..., ради исељења, одлучујући о ревизији туженог изјављеној против пресуде Апелационог суда у Београду Гж 6749/17 од 03.09.2019. године, у седници већа одржаној дана 04.06.2020. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
НЕ ПРИХВАТА СЕ одлучивање о ревизији туженог изјављеној против пресуде Апелационог суда у Београду Гж 6749/17 од 03.09.2019. године, као изузетно дозвољеној.
ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена, ревизија туженог изјављена против пресуде Апелационог суда у Београду Гж 6749/17 од 03.09.2019. године.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Првог основног суда у Београду П 2860/15 од 15.06.2017. године ставом првим изреке, усвојен је тужбени захтев и обавезан тужени да се исели из просторије површине 13,46 м2 која се налази десно од улаза у дворишну зграду у ул. ... бр. .., на кат. парцели број .. у ... и да исту испражњену од лица и ствари преда у државину тужиљи. Ставом другим изреке, обавезан је тужени да тужиљи накнади трошкове парничног поступка у износу од 296.300,00 динара.
Пресудом Апелационог суда у Београду Гж 6749/17 од 03.09.2019. године, одбијена је као неоснована жалба туженог и потврђена првостепена пресуда.
Против правноснажне другостепене пресуде тужени је благовремено изјавио ревизију, због битне повреде одредаба парничног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и погрешне примене материјалног права, на основу члана 404. ЗПП.
Одлучујући о дозвољености изјављене ревизије на основу члана 404. став 2. ЗПП („Службени гласник РС“, број 72/11 ... 55/14), Врховни касациони суд је нашао да у конкретном случају нису испуњени услови за одлучивање о ревизији туженог као о изузетно дозвољеној у смислу члана 404. ЗПП јер изражен правни став у нижестепеним одлукама о основаности захтева за исељење не одступа од важеће судске праксе. Посебном ревизијом се не може побијати правноснажна пресуда због погрешне оцене изведених доказа (чиме се заправо оспорава утврђено чињенично стање) због чега у конкретном случају не постоји потреба за разматрањем правних питања од општег интереса или у интересу равноправности грађана као ни потреба за уједначавањем судске праксе или новог тумачења права.
Испитујући дозвољеност ревизије на основу члана 410. став 2. тачка 5. ЗПП („Службени гласник РС“, број 72/11 ... 55/14), Врховни касациони суд је нашао да ревизија није дозвољена.
По члану 403. став 3. ЗПП ревизија није дозвољена у имовинскоправним споровима у којима вредност предмета спора побијеног дела не прелази динарску противвредност 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.
Тужба ради исељења, поднета је дана 27.10.2009. године, а у тужби је вредност предмета спора означена износом од 550.000,00 динара.
С`обзиром на то да вредност предмета спора побијеног дела очигледно не прелази динарску противвредност 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе, то изјављена ревизија није дозвољена.
На основу члана 413. ЗПП, одлучено је као у изреци.
Председник већа - судија
Звездана Лутовац, с.р.
За тачност отправка
Управитељ писарнице
Марина Антонић