Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужиља је благовремено преко пуномоћника изјавила ревизију због битне повреде одредаба парничног поступка.

Испитујући правилност побијане пресуде у смислу члана 408. Закона о парничном поступку, Врховни касациони суд је нашао да је ревизија основана.

Према утврђеном чињеничном стању тужиља је у радном односу код тужене почев од 01.09.1985. године. Уговором о уређивању међусобних права, обавеза и одговорности број .. од 29.01.2006. године утврђено је да је тужиља запослена на радном месту професора ... са пуним радним временом у трајању од 40 часова недељно, да радна недеља траје пет радних дана као и да распоред и структуру обавеза у оквиру радне недеље, као и распоред радног времена у окриву радне недеље утврђује решењем директор тужене. Анексом уговора о раду број .. од 17.09.2010. године закљученим између тужиље и туженог, чланом 4. уређено је да ће тужиља послове наставника ... обављати са пуним радним временом од 100% почев од 01.09.2010. године. Од стране директора тужене за школску 2010/2011 годину донето је решење од четрдесеточасовној радној недељи и годишњој норми тужиље, на основу кога тужиља остварује теоријску наставу од 21 часа, а преостало време је предвиђено за друге облике рада. Анексом уговора о раду број .. од 09.09.2013. године закљученим између тужиље и туженог у члану другом уређено је да ће тужиља од 02.09.2013. године обављати посао наставника ... са непуним радним временом од 40%. Решењем директора тужене број .. од 13.09.2013. године за школску 2013/2014 годину уређено је да тужиља недељно остварује 16 часова од чега теоријска настава – 8 часова недељно, а преосталих 8 часова представљају друге облике рада. Тужиља потражује разлику плате за период од марта 2011. године закључно са августом 2013. године, у периоду када тужена није доносила решења којим је утврђиван статус у погледу рада са пуним или непуним радним временом. Висина штете, односно разлике плате утврђена је вештачењем од стране вештака економско финансијске струке на основу података у односу на упоредног запосленог код тужене који остварује 100% рада према обрачунским листовима и картонима зараде за тужиљу и упоредног запосленог, који има дужи радни стаж у односу на тужиљу. На наведени налаз и мишљење вештака економске струке парничне странке нису имале примедбе.

Код овако утврђеног чињеничног стања првостепени суд је усвојио тужбени захтев тужиље са образложењем да је тужиљи причињена штета у виду мање исплаћене зараде и да су се стекли услови прописани одредбом члана 154. став 1. Закона о облигационим односима и члана 164. Закона о раду из разлога што је тужиљи тек Анексом уговора о раду од 09.09.2013. године утврђен статус запосленог са непуним радним временом па тужиљи припада разлика за претходни период јер јој је зарада неосновано умањивана све до септембра 2013. године, с обзиром да је до тада имала статус запосленог са пуним радним временом.

Другостепени суд је преиначио првостепену пресуду и одбио тужбени захтев тужиље са позивом на одредбу члана 130. став 1. Закона о основама система образовања и васпитања и члана 136. став 1. тачка 1. истог Закона са образложењем да је висина мање исплаћене плате тужиљи утврђена у односу на упоредног запосленог који има више година радног стажа и пун фонд часова, а тужиља није доказала који износ утврђене разлике плате представља увећање без увећања по основу минулог рада који је исплаћиван упоредном запосленом, па је њено потраживање према налазу и мишљењу вештака економске струке неосновано јер није доказала висину неисплаћене плате која би јој припала по основу закљученог важећег Анекса уговора о раду у спорном периоду и према времену проведеном на раду.

Основано се у ревизији указује да је другостепна пресуда захваћена битном повредом из члана 374. став 1. Закона о парничном поступку, што је утицало на правилну примену материјалног права и донету одлуку о тужбеном захтеву.

Другостепени суд је у седници већа, одлучивањем без одржане расправе, другачијом оценом раније изведених доказа утврдио другачије чињенично стање и донео супротну одлуку о тужбеном захтеву у односу на побијану првостепену пресуду. Међутим, оцену изведених доказа врши првостепени суд. Да би преиначио пресуду, другостепени суд не може да изврши другачију оцену тих доказа и утврди другачије чињенице од значаја за пресуђење. Ако не прихвати оцену доказа извршену од стране првостепеног суда и сматра да је због тога чињенично стање погрешно или непотпуно утврђено, другостепеном суду стоји на располагању могућност да сам одржи расправу и понови већ изведене доказе, што у конкретном случају није учињено. У овом случају другостепени суд је другачије оценио изведене доказе и чињенично стање утврђено од стране првостепеног суда, без одржавања расправе и понављања изведених доказа и по потреби извођењем доказа, јер из утврђеног чињеничног стања произилази да парничне странке нису имале примедбе на налаз и мишење вештака економске струке, те да је тужена тек у жалбеном поступку (супротно члану 271. став 1. ЗПП) изнела примедбе на наведени налаз и мишљење вештака економске струке, а другостепени суд није отворио расправу и није поступио по члану 230. став 2. Закона о парничном поступку којим је прописано да суд може да одлучи да се доказују и признате чињенице ако сматра да странка њиховим признањем иде за тим да располаже захтевом којим не може располагати (члан 3. став 3.). Поступајући на наведени начин другостепени суд је учинио битну повреду из члана 374. став 1. у вези члана 383, 384 и 394. Закона о парничном поступку, која је утицала на правилност и законитост побијане пресуде.

Са изнетих разлога побијана другостепена пресуда је укинута и предмет враћен истом суду на поновно суђење у жалбеном поступку у складу са примедбама овог суда.

На основу члана 415. став 1. Закона о парничном поступку одлучено је као у изреци решења.

Председник већа-судија,

Слађана Накић Момировић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић