Рев 2700/2020 3.19.1.25.1.4; посебна ревизија

Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев 2700/2020
14.01.2020. година
Београд

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: др Драгише Б. Слијепчевића, председника већа, Јасмине Стаменковић, др Илије Зиндовића, Татјане Матковић Стефановић и Татјане Миљуш, чланова већа, у спору по тужби тужиље Градске општине Палилула, чији је заступник Јавно правобранилаштво општине, против тужене АА из ..., чији је пуномоћник Марина Ћурувија из ..., ради исељења, вредност спора 749.999,00 динара, одлучујући о ревизији тужиље изјављеној против пресуде Апелационог суда у Београду Гж бр. 5655/18 од 04.07.2019. године, у седници већа одржаној дана 14.01.2021. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

НЕ ДОЗВОЉАВА СЕ посебна ревизија тужиље.

ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија тужиље изјављена против пресуде Апелационог суда у Београду Гж бр. 5655/18 од 04.07.2019. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Апелационог суда у Београду Гж бр. 5655/18 од 04.07.2019. године, одбијена је жалба тужиље и потврђена је првостепена пресуда Првог основног суда у Београду П 20916/12 од 16.04.2018. године, којом је одбијен захтев за исељење тужене из адаптираног простора у сутурену пословне зграде у улици ... број .. у ... и одлучено да свака странка сноси своје трошкове поступка.

Против другостепене пресуде, тужиља је благовремено изјавила посебну ревизију због погрешне примене материјалног права. Позвала се на одредбу члана 404. Закона о парничном поступку.

По члану 404. Закона о парничном поступку ревизија је изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која не би могла да се побија ревизијом, ако је по оцени Врховног касационог суда потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачење права (посебна ревизија). О дозвољености и основаности посебне ревизије одлучује Врховни касациони суд у већу од пет судија.

Поступајући на основу цитиране законске одредбе, Врховни касациони суд није дозволио одлучивање о посебној ревизији, јер нема потребе да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана. Није потребно ни ново тумачење права, као ни уједначавања судске праксе. Постојање права на дом прописаног у члану 8. став 1. Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода и услова мешања државе у остваривању тог права прописаних ставом 2. истог члана, суд цени у сваком конкретном случају стављајући у однос супротстављене интересе странака. Туженој је пружена заштита наведеног права имајући у виду да јој је спорни простор додељен 1991. године на коришћење од Дома здравља као послодавца, да га је адаптирала сопственим средствима, да је третирана као да јој је решено стамбено питање и да нема могућности да на други начин реши стамбено питање. Стављајући у однос право на дом тужене која у спорном простору живи дуже од четврт века и која је слабог имовног и здравственог стања са правом на заштиту имовине тужиље, нижестепени судови су стали у заштиту права тужене што не одступа ни од становишта Врховног касационог суда.

Са изнетих разлога на основу члана 404. став 1. Закона о парничном поступку, Врховни касациони суд је одлучио као у ставу један изреке овог решења.

Врховни касациони суд је испитао дозвољеност ревизије применом члана 403. став 3. Закона о парничном поступку и одлучио да ревизија није дозвољена, јер је изјављена против пресуде против које се не може изјавити.

Одредба члана 403. став 3. Закона о парничном поступку прописује да ревизија у имовинскоправним споровима није дозвољена ако вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу НБС на дан подношења тужбе.

Тужба је у предметном спору поднета дана 23.10.2012. године. Означена је вредност предмета спора на износ од 749.999,00 динара. Како је вредност спора испод ревизијског цензуса ревизија није дозвољена.

На основу изложеног и члана 413. Закона о парничном поступку, Врховни касациони суд је ревизију одбацио као недозвољену.

Председник већа-судија,

др Драгиша Б.Слијепчевић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић