.jpg "Sudska praksa")
Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев 4649/2020
21.10.2020. година
Београд
У ИМЕ НАРОДА
Врховни касациони суд у већу састављеном од судија Јасминке Станојевић, председника већа, Бисерке Живановић и Споменке Зарић, чланова већа, у парници тужиље AA из ..., чији је пуномоћник Владимир Мишковић, адвокат из ..., против туженог Републиког фонда за пензијско и инвалидско осигурање, ради накнаде штете, одлучујући о ревизији тужиље изјављеној против пресуде Апелационог суда у Београду Гж. 9483/2018 од 24.10.2019. године, у седници од 21.10.2020. године, донео је
П Р Е С У Д У
ОДБИЈА СЕ као неоснована ревизија тужиље изјављена против пресуде Апелационог суда у Београду Гж 9483/2018 од 24.10.2019. године.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Првог основног суда у Београду П 10929/2017 од 26.09.2018. године, ставом првим изреке усвојен је тужбени захтев и тужени обавезан да тужиљи исплати накнаду штете по основу неисплаћених пензија за период од 01.09.2011. године до 30.04.2016. године у појединачним месечним износима наведеним изреком са законском затезном каматом од доспелости сваког износа до исплате. Ставом другим изреке одбијено је преиначење тужбе од 27.06.2018. године. Ставом трећим изреке тужени је обавезан да тужиљи накнади трошкове парничног поступка у износу од 125.500,00 динара.
Пресудом Апелационог суда у Београду Гж 9483/2018 од 24.10.2019. године ставом првим изреке укинута је првостепена пресуда. Ставом другим изреке делимично је усвојен тужбени захтев и тужени обавезан да тужиљи на име накнаде штете по основу неисплаћених пензија за период од 01.09.2011. године до 30.04.2016. године исплати 130.965,48 динара са законском затезном каматом од доспелости сваког појединачног износа наведеног изреком до исплате. Ставом трећим изреке одбијен је тужбени захтев тужиље да јој тужени накнади штету по основу неисплаћених пензија за исти период у износу од још 418.319,87 динара са припадајућом законском затезном каматом од доспелости сваког појединачног месечног потраживања до исплате. Ставом четвртим изреке тужени је обавезан да тужиљи накнади трошкове парничног поступка у износу од 118.500,00 динара са законском затезном каматом од извршности одлуке до исплате.
Против другостепене пресуде у одбијајућем делу, тужиља је благовремено изјавила ревизију због погрешне примене материјалног права.
Врховни касациони суд је испитао другостепену пресуду у побијаном делу, у смислу чл. 408. и 403. став 2. тачка 3. Закона о парничном поступку – ЗПП („Службени гласник РС“ 72/11 .... 87/18), и утврдио да ревизија тужиље није основана.
У поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП на коју ревизијски суд пази по службеној дужности.
Према утврђеном чињеничном стању, решењем туженог од 12.04.1991. године тужиљи је признато право на породичну инвалидску пензију иза покојног супруга, заједно са њиховом заједничком ћерком. Тужиљи је пензија исплаћивана до октобра 1999. године, након чега је тужени престао да јој исплаћује њен део породичне инвалидске пензије, а то право је њеној ћерки раније престало. Почев од 01.01.2008. године тужиља на територији Косова и Метохије остварује примања по основу основне пензије, по ком основу је до 31.12.2009. године остварила примања у динарској противвредности од укупно 418.319,87 динара, што је утврђено на основу налаза и мишљења вештака финансијске струке.
Код овако утврђеног чињеничног стања, правилно је тужбени захтев тужиље одбијен у делу којим је тражила накнаду штете по основу неисплаћених пензија у износу од још 418.319,87 динара, преко износа досуђеног другостепеном пресудом.
Другостепеном пресудом је тужиљи досуђен износ од 130.965,48 динара на име накнаде штете по основу неисплаћених пензија за период од 01.09.2011. године до 30.04.2016. године, из разлога што је тужени неисплаћивањем породичне инвалидске пензије тужиљи без оправданог разлога нанео штету повредивши њено право на мирно уживање имовине из члана 1. Протокола 1 уз Европску конвенцију за заштиту људских права и основних слобода, па је тужени обавезан да јој овај износ исплати применом чл. 172., 185., 186., 190., 277. и 376. Закона о облигационим односима. Међутим, тужиљи не припада право на накнаду штете по овом основу преко износа досуђеног другостепеном пресудом, за износ од још 418.319,87 динара, како то правилно закључује другостепени суд. Наиме, тужиља је за исти период остварила пред надлежним органом на Косову и Метохији наведени износ као основну пензију, па стога стварну штету коју тужиља трпи представља управо износ досуђен побијаном пресудом. С обзиром на наведено, правилно је одбијен као неоснован тужбени захтев тужиље у преосталом делу.
Неосновано се ревизијом тужиље истиче погрешна примена материјалног права и наводи да је тужиљи требало исплатити целокупан износ породичне пензије у спорном периоду будући да се ради о стеченом праву.
Из наведених разлога, Врховни касациони суд је одлучио као у изреци, на основу члана 414. став 1. ЗПП.
Председник већа-судија
Јасминка Станојевић, с.р.
За тачност отправка
Управитељ писарнице
Марина Антонић
