.jpg "Sudska praksa")
Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев 1539/2020
09.12.2020. година
Београд
Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Божидара Вујичића, председника већа, Весне Субић, Јелице Бојанић Керкез, Зоране Делибашић и Весне Поповић, чланова већа, у парници тужиоца АА из ..., чији је пуномоћник Владимир Мишковић, адвокат из ..., против тужене Републике Србије – Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, коју заступа Државнo правобранилаштво Републике Србије, ради накнаде штете, одлучујући о ревизији тужиоца изјављеној против пресуде Апелационог суда у Београду Гж 2273/2019 од 25.04.2019. године, у седници одржаној 09.12.2020. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
НЕ ПРИХВАТА СЕ одлучивање о ревизији тужиоца изјављеној против пресуде Апелационог суда у Београду Гж 2273/2019 од 25.04.2019. године, као о изузетно дозвољеној.
ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољена, ревизија тужиоца изјављена против пресуде Апелационог суда у Београду Гж 2273/2019 од 25.04.2019. године.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Првог основног суда у Београду П 18676/17 од 17.12.2018. године, ставом првим изреке, одбијен је предлог да се поступак прекине. Ставом другим изреке, одбијен је предлог да се застане са поступком. Ставом трећим изреке, делимично је усвојен тужбени захтев и обавезана тужена да тужиоцу, за период од новембра 2014. године до априла 2018. године, на име неисплаћених инвалиднина, исплати појединачне новчане месечне износе са законском затезном каматом на начин ближе описан тим ставом изреке. Ставом четвртим изреке, одбијен је, као неоснован, тужбени захтев тужиоца којим је тражио да се обавеже тужена да му за период од марта 1999. године до октобра 2014. године исплати појединачне месечне износе са законском затезном каматом од доспелости сваког појединачног износа до исплате, ближе наведено тим ставом изреке. Ставом петим изреке, обавезана је тужена да тужиоцу накнади трошкове парничног поступка у износу од 203.265,60 динара, са законском затезном каматом од извршности до исплате.
Пресудом Апелационог суда у Београду Гж 2273/2019 од 25.04.2019. године, ставом првим изреке, одбијене су као неосноване жалбе странака и потврђена првостепена пресуда у ставовима првом, другом, трећем, четвртом и делу става петог изреке у погледу висине досуђеног износа накнаде трошкова парничног поступка. Ставом другим изреке, преиначена је првостепена пресуда у преосталом делу става петог изреке, тако што је обавезана тужена да тужиоцу на досуђени износ накнаде трошкова парничног поступка исплати законску затезну камату почев од пресуђења до исплате. Ставом трећим изреке, одбијени су, као неосновани, захтеви странака за накнаду трошкова другостепеног поступка.
Против правноснажне пресуде донете у другом степену ревизију је благовремено изјавио тужилац због погрешне примене материјалног права, с позивом на одредбу члана 404. ЗПП.
На основу одредбе члана 404. ЗПП, Врховни касациони суд је утврдио да нису испуњени услови за одлучивање о ревизији тужиоца, као о изузетно дозвољеној.
Одредбом члана 404. став 1. Закона о парничном поступку – ЗПП („Службени гласник РС“ број 72/11...18/20), прописано је да је ревизија изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која се не би могла побијати ревизијом, ако је по оцени Врховног касационог суда потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачење права (посебна ревизија).
Предмет тражене правне заштите је накнада штете на име неисплаћене инвалиднине тужиоцу настале незаконитим поступањем тужене, а побијаном одлуком је првостепена пресуда потврђена у делу којим је његов захтев делимично одбијен након што су судови утврдили да је у том делу његово потраживање застарело. О праву тужиоца, висини тражене накнаде, као и о истакнутом приговору застарелости потраживања, судови су одлучили уз примену материјалног права које је у складу са правним схватањем израженим кроз одлуке Врховног касационог суда, у којима је одлучивано о истоветним захтевима тужилаца, са истим или сличним чињеничним стањем и правним основом, због чега у конкретном случају не постоји потреба за разматрањем правних питања од општег интереса или у интересу равноправности грађана, као ни потреба уједначавања судске праксе или новог тумачење права. Тужена ревизијом не конкретизује разлог због којег предлаже примену члана 404. ЗПП, а ни правно питање које би се разматрало кроз институт изузетне дозвољености ревизије, већ оспорава утврђено чињенично стање, што у смислу члана 407. ЗПП не представља разлог због којег се ревизија може изјавити. У конкретном случају, по оцени Врховног касационог суда нема услова за одлучивање о ревизији, као о изузетно дозвољеној, ради разматрања правног питања од општег интереса или у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе или новог тумачења права.
Из наведених разлога, на основу члана 404. став 1. ЗПП, Врховни касациони суд је одлучио као у ставу првом изреке овог решења.
Испитујући дозвољеност ревизије применом члана 410. став 2. тачка 5. Закона о парничном поступку, Врховни касациони суд је нашао да ревизија тужиоца није дозвољена.
Према члану 403. став 3. Закона о парничном поступку ревизија није дозвољена у имовинскоправним споровима, ако вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.
Тужба у овој правној ствари поднета је 08.12.2017. године. Побијана другостепена пресуда донета је 25.04.2019. године. Вредност предмета спора побијаног дела не прелази 40.000 евра по средњем курсу НБС на дан подношења тужбе.
Како вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе, ревизија тужиоца није дозвољена.
На основу члана 413. ЗПП одлучено је као у ставу другом изреке.
Председник већа - судија
Божидар Вујичић,с.р.
За тачност отправка
Управитељ писарнице
Марина Антонић
