.jpg "Sudska praksa")
Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Р1 526/2020
29.10.2020. година
Београд
Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Слађане Накић Момировић, председника већа, Добриле Страјина и Марине Милановић, чланова већа, у парници из радног односа тужиоца АА из ..., ..., чији је пуномоћник Миодраг Ђидић, адвокат из ..., против туженог „Крушевацпут“ АД из Крушевца, чији је пуномоћник Миљан Перовић, адвокат из ..., ради исплате потраживања из радног односа, одлучујући о сукобу стварне надлежности између Привредног суда у Краљеву и Основног суда у Крушевцу, на седници одржаној 29.10.2020. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
За поступање у овом предмету, стварно је надлежан Основни суд у Крушевцу.
О б р а з л о ж е њ е
Основни суд у Крушевцу, решењем П1 193/2020 од 01.06.2020. године, огласио се стварно ненадлежним за поступање у овом предмету и одлучио да по правноснажности решења списе предмета уступи Привредном суду у Краљеву, као стварно надлежном суду. У образложењу је указао, да, како суд током целог поступка по службеној дужности пази на своју стварну надлежност и основан приговор туженог да тај суд није стварно надлежан за поступање у овом предмету, с обзиром на то што није у потпуности реализован унапред припремљени план реорганизације који је усвојен и потврђен од стране Привредног суда у Краљеву, да је за даље поступање у овом предмету стварно надлежан Привредни суд у Краљеву.
Привредни суд у Краљеву, није прихватио стварну надлежност, већ је уз допис П 455/2020 од 19.10.2020. године, списе предмета доставио Врховном касационом суду, ради одлучивања о сукобу стварне надлежности између судова разне врсте. У образложењу је указао, да је решењем тог суда Рео 5/2014 од 29.04.2014. године отворен поступак стечаја над туженим, потврђено усвајање измењеног унапред припремљеног Плана реорганизације и обустављен стечајни поступак над туженим као стечајним дужником, Затим, како се у конкретној ситуацији ради о радном спору, да је за поступање у овом предмету стварно надлежан Основни суд у Крушевцу.
Врховни касациони суд је одлучујући о сукобу стварне надлежности на основу одредбе члана 22. став 2. Закона о парничном поступку – ЗПП („Службени гласник РС“, бр.72/11, 49/13 - УС, 74/13 - УС, 55/14, 87/18 и 18/20), а у вези одредбе члана 30. став 2. Закона о уређењу судова („Службени гласник РС“, бр. 116/08, 104/09, 101/10, 31/11, 78/11, 101/11, 101/13, 40/15, 106/15, 13/16, 108/16, 113/17, 65/18 - УС, 87/18 и 88/18 - УС), утврдио да је за поступање у овом предмету стварно надлежан Основни суд у Крушевцу.
Тужба је поднета 11.04.2018. године. Предмет тужбеног захтева је исплата на име неисплаћеног регреса за годишњи одмор за 2015. и 2016. годину, разлика неисплаћене накнаде за топли оброк за 2015, 2016. и 2017. годину и разлика између исплаћене зараде и зараде коју је требало исплатити за период од 01.02.2015. године до 31.12.2017. године у укупном износу од 661.472,00 динара и уплата доприноса за пензијско и инвалидско осигурање на разлику неисплаћене зараде.
Решењем Привредног суда у Краљеву Рео 5/2014 од 29.04.2014. године, правноснажним 06.08.2014. године, отворен је стечајни поступак над туженим као стечајним дужником, потврђено усвајање измењеног унапред припремљеног Плана реорганизације и између осталог обустављен стечајни поступак.
Одредбом члана 22. став 2. Закона о уређењу судова, је прописано да, основни суд у првом степену суди у грађанскоправним споровима ако за поједине од њих није надлежан други суд и води извршне и ванпарничне поступке за које није надлежан неки други суд. Одредбом става 3. овог члана, између осталог, да, основни суд у првом степену суди о правима, обавезама и одговорностима из радног односа, о накнади штете коју запослени претрпи на раду или у вези са радом. Одредбом члана 25. став 1. тачка 4. овог закона, између осталог да, привредни суд у првом степену суди у споровима поводом реорганизације, судске и добровољне ликвидације и стечаја осим спорова за утврђење постојања, заснивања и престанка радног односа који су покренути пре отварања стечаја. Одредбом става 2. овог члана, између осталог, да, привредни суд у првом степену води поступак стечаја и реорганизације.
Одредбом члана 1. став 1. Закона о стечају („Службени гласник РС“, бр. 104/09, 99/11, 71/12-УС, 83/14, 113/17, 44/18 и 95/18) је прописано, да, овим законом уређују се услови и начин покретања и спровођења стечаја над правним лицима. Одредбом става 2. овог члана, да, стечај се, у смислу овог закона, спроводи банкротством или реорганизацијом. Одредбом става 3. овог члана, да, под банкротством се подразумева намирење поверилаца из вредности целокупне имовине стечајног дужника, односно стечајног дужника као правног лица. Одредбом става 4. овог члана, да, под реорганизацијом се подразумева намирење поверилаца према усвојеном плану реорганизације и то редефинисањем дужничко-поверилачких односа, статусним променама дужника или на други начин који је предвиђен планом реорганизације.
Одредбом члана 167. став 4. Закона о стечају је прописано да, правноснажношћу решења о потврђивању усвајања плана реорганизације у стечају, престају све последице отварања стечајног поступка, а у називу стечајног дужника брише се ознака „у стечају“.
У конкретној ситуацију су престале све последице отварања стечајног поступка над туженим усвајањем унапред припремљеног Плана реорганизације и обуставом стечајног поступка, док тужилац од туженог потражује новчане износе из радног односа по тужби која је поднета 11.04.2018. године. Дакле, ради се о потраживању тужиоца за које је тужба поднета после обуставе стечајног поступка над туженим у спору против послодавца који активни привредни субјекат, те нема основа за заснивање стварне надлежности привредног суда, због чега је за сада за даље поступање у овом предмету стварно надлежан Основни суд у Крушевцу, на основу одредбе члана 22. став 3. Закона о уређењу судова.
Из изнетих разлога, Врховни касациони суд је на основу одредбе члана 22. став 2. ЗПП, одлучио као у изреци.
Председник већа – судија
Слађана Накић Момировић,с.р.
За тачност отправка
управитељ писарнице
Марина Антонић
