Врховни касациони суд у већу састављеном од судија: Весне Поповић, председника већа, Зоране Делибашић, Гордане Комненић, Јасминке Станојевић и Божидара Вујичића, чланова већа, у правној ствари тужилаца: АА из ... и ББ из ..., чији је заједнички пуномоћник Славица Крупеж, адвокат из ..., против тужене Републике Србије, коју заступа Државно правобранилаштво, Одељење у Краљеву, ради накнаде материјалне штете, одлучујући о ревизији тужене изјављеној против пресуде Апелационог суда у Крагујевцу Гжрр 155/20 од 26.06.2020. године, у седници одржаној 16.12.2020. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

НЕ ПРИХВАТА СЕ одлучивање о ревизији тужене изјављеној против пресуде Апелационог суда у Крагујевцу Гжрр 155/20 од 26.06.2020. године, као изузетно дозвољеној.

ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољена, ревизија тужене изјављена против пресуде Апелационог суда у Крагујевцу Гжрр 155/20 од 26.06.2020. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Чачку Прр1 93/19 од 05.12.2019. године, ставом првим изреке обавезана је тужена да тужиљи АА, на име имовинске штете изазване повредом права на суђење у разумном року, плати 229.942,89 динара, са законском каматом почев од 14.05.2007. године до исплате, а ставом другим изреке обавезана је да тужиоцу ББ, по истом основу плати 407.639,97 динара са законском каматом почев од 14.05.2007. године до исплате. Ставом трећим изреке обавезана је тужена да тужиоцима накнади трошкове парничног поступка од 54.000,00 динара са законском затезном каматом од извршности пресуде па до исплате.

Пресудом Апелационог суда у Крагујевцу Гжрр 155/20 од 26.06.2020. године, ставом првим изреке одбијена је као неоснована жалба тужене и првостепена пресуда потврђена у делу става првог изреке у погледу одлуке о накнади имовинске штете настале повредом права на суђење у разумном року за тужиљу АА у износу од 229.942,89 динара са законском каматом почев од 22.03.2019. до исплате, као и у делу става другог изреке у погледу одлуке о накнади имовинске штете настале повредом права на суђење у разумном року за тужиоца ББ у износу од 407.639,97 динара са законском каматом почев од 22.03.2019. до исплате, као и одлука о трошковима поступка садржана у ставу трећем изреке. Ставом другим изреке преиначена је првостепена пресуда у преосталом делу става првог и другог изреке, тако што су одбијени захтеви тужилаца за исплату законске затезне камате на досуђене износе за период од 14.05.2007. до 22.03.2019. године. Ставом трећим изреке одбијен је захтев тужене за накнаду трошкова другостепеног поступка.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену тужена је изјавила ревизију, због погрешне примене материјалног права, с тим што је предложила да се ревизија сматра изузетно дозвољеном (члан 404. ЗПП).

Применом члана 404. став 1. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, број 72/11 … 55/14), посебна ревизија се може изјавити због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која се не би могла побијати ревизијом, ако је по оцени Врховног касационог суда, потребно размотрити правна питања од општег интереса или у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и када је потребно ново тумачење права. Према ставу 2. истог члана, испуњеност услова за изузетну дозвољеност ревизије Врховни касациони суд цени у већу од пет судија.

Правноснажном пресудом обавезана је тужена да тужиоцима, на име накнаде имовинске штету настале повредом права на суђење у разумном року, плати износе ближе наведене у изреци побијане одлуке, а који су признати Закључком о листи потраживања Трговинског суда у Чачку од 14.05.2007. године. О овом праву тужилаца и о висини тражене накнаде, судови су одлучили у складу са правним схватањем израженим кроз одлуке Врховног касационог суда, у којима је одлучивано о истоветним захтевима тужилаца, са истим или сличним правним основом, због чега у конкретном случају не постоји потреба за разматрањем правних питања од општег интереса или у интересу равноправности грађана, као ни потреба уједначавања судске праксе или новог тумачења права.

Сходно изнетом, Врховни касациони суд налази да у конкретном случају нису испуњени услови за одлучивање о ревизији тужене, као изузетно дозвољеној, применом члана 404. став 1. ЗПП, на основу чега је и одлучено као у ставу првом изреке.

Испитујући дозвољеност ревизије, у смислу члана 410. став 2. тачка 5. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, број 72/11 … 55/14), Врховни касациони суд је нашао да ревизија није дозвољена.

Одредбом члана 403. став 3. ЗПП, прописано је да ревизија није дозвољена у имовинско-правним споровима ако вредност предмета спора не прелази динарску противвредност 40.000 евра по средњем курсу НБС на дан подношења тужбе.

Тужба ради накнаде материјалне штете у овој правној ствари поднета је 22.03.2019. године. Тужиоци нису јединствени супарничари, у смислу члана 210. ЗПП, па се оцена дозвољености ревизије цени у односу на сваког од тужилаца појединачно, тако да је вредност побијаног дела правноснажне пресуде у односу тужиљу АА 229.942,89 динара, а у односу тужиоца ББ 407.639,97 динара, што према средњем курсу НБС на дан подношења тужбе, представља динарске противвредности испод 40.000 евра.

Имајући у виду да се у конкретном случају ради о имовинско-правном спору, који се односи на новчано потраживање, у коме вредност предмета спора у односу на сваког од тужилаца појединачно не прелази динарску противвредност од 40.000 евра, то је ревизија тужене недозвољена.

Приликом оцене дозвољености ревизије, Врховни касациони суд је имао у виду да је побијаном одлуком делимично преиначена првостепена пресуда, али како је иста преиначена само у делу који се односи на затезну камату на досуђени износ (споредно потраживање) и то у корист тужене, па тужена нема правни интерес да у том делу побија правноснажну одлуку, због чега у конкретном случају нема места ни примени одредбе члана 403. став 2. тачка 2. ЗПП.

На основу члана 413. ЗПП, Врховни касациони суд је одлучио као у ставу другом изреке.

Председник већа – судија

Весна Поповић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић