Врховни касациони суд је доставио примерак захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног Републичком јавном тужиоцу, сходно одредби члана 488. став 1. Законика о кривичном поступку (ЗКП) и у седници већа коју је одржао без обавештавања Републичког јавног тужиоца и браниоца окривљеног, сматрајући да њихово присуство није од значаја за доношење одлуке (члана 488. став 2. ЗКП), размотрио списе предмета са правноснажним решењима против којих је поднет захтев за заштиту законитости, па је нашао:

Захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног је неоснован у односу на указану повреду закона из члана 441. став 4. ЗКП, док у преосталом делу захтев за заштиту законитости нема законом прописан садржај.

Поднетим захтевом за заштиту законитости бранилац окривљеног је указао да је побијаним решењима повређен закон на тај начин што су, по питању трошкова кривичног поступка, првостепени и другостепени суд заузели погрешан став да окривљеном не припадају тражени трошкови поступка који се односе на кривично дело из члана 334. став 1. КЗ за које је оптужба одбијена, на који начин се указује фактички на погрешну примену одредбе члана 441. став 4. ЗКП. Појашњавајући истакнуту повреду бранилац истиче да је неправилан закључак нижестепених судова да предузете радње у поступку су истовремено предузимане за оба кривична дела која су окривљеном стављена на терет, те да како није предузета ни једна посебна радња у односу на кривично дело лажно пријављивање из члана 334. став 1. Кривичног законика (КЗ) за које је према окривљеном оптужба одбијена, то је немогуће раздвојити трошкове поступка, јер су на тај начин, по наводима браниоца, повређене одредбе законика о кривичном поступку којима се регулише питање права на накнаду трошкова кривичног поступка.

Изнете наводе захтева Врховни касациони суд оцењује неоснованим. Наиме, наводе садржане у захтеву за заштиту законитости бранилац окривљеног истицао је и у жалби изјављеној против првостепеног решења, а другостепени суд је нашао да су ти жалбени наводи неосновани и у образложењу решења, на страни 4 став 4, дао јасне и довољне разлоге да је немогуће раздвојити трошкове поступка будући да је, у односу на оба кривична дела која су окривљеном стављена на терет у овом кривичном поступку, вођен јединствени поступак током ког је бранилац окривљеном пружио јединствену одбрану за оба дела и радње које су предузете, предузете су истовремено за оба кривична дела, а које разлоге Врховни касациони суд у свему прихвата и у смислу члана 491. став 2. ЗКП на њих упућује.

Даље у поднетом захтеву за заштиту законитости бранилац је указао и на учињене битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 4) ЗКП, члан 438. став 2. тачка 1) ЗКП и члан 439. тачка 1) до 3) ЗКП, због којих је подношење захтева за заштиту законитости дозвољено.

Међутим, како бранилац окривљеног у образложењу захтева не наводи у чему се конкретно састоје наведене битне повреде на које је указао, то је Врховни касациони суд оценио да у овом делу поднети захтев за заштиту законитости нема прописан садржај у смислу одредбе члана 484. ЗКП, која налаже обавезу навођења у захтеву за заштиту законитости разлога за његово подношење, а што подразумева не само опредељење о којој повреди закона је реч, већ и образложење у чему се та повреда конкретно састоји, обзиром да Врховни касациони суд није овлашћен да по службеној дужности испитује у чему се конкретно огледа повреда закона на коју се захтевом указује.

Из изнетих разлога Врховни касациони суд је на основу члана 491. став 1. и 2. ЗКП и члана 487. став 1. тачка 3) у вези члана 484. ЗКП одлучио као у изреци ове пресуде.

Записничар – саветник                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                    Председник већа – судија

Марија Рибарић, с.р.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                Драган Аћимовић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић