Пресудом Апелационог суда у Новом Саду Гж1 1121/19 од 09.04.2019. године, преиначена је првостепена пресуда у делу у којем је обавезан тужени да првостепену пресуду објави у јавном гласилу о трошку туженог, на начин да у јавном гласилу „Политика“ о трошку туженог објави увод и изреку пресуде, док је у преосталом делу жалба туженог одбијена и првостепена пресуда у преосталом усвајајућем делу, којим је утврђено да је тужилац претрпео злостављање на раду и којим је обавезан тужени да тужиоцу накнади трошкове поступка потврђена, а одбијен је захтев туженог за накнаду трошкова жалбеног поступка.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужени је благовремено изјавио ревизију, због битне повреде одредаба парничног поступка и погрешене примене материјалног права, с тим што је предложио да се ревизија сматра изузетно дозвољеном, на основу члана 404. ЗПП.

Тужилац је дао одговор на ревизију.

Чланом 404. став 1. Закона о парничном поступку – ЗПП („Службени гласник РС“, број 72/11, 87/18), прописано је да ревизија изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која не би могла да се побија ревизијом, ако је по оцени Врховног касационог суда потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачење права (посебна ревизија), док је ставом 2. истог члана прописано да о дозвољености и основаности ревизије из става 1. овог члана одлучује Врховни касациони суд у већу од пет судија.

Предмет тражене правне заштите је и утврђење злостављања на раду. Побијаном пресудом одлучено је о постојању злостављања на раду тужиоца уз примену одредаби Закона о спречавању злостављања на раду („Службени гласник РС“, бр 36/2010), па имајући у виду да одлука у споровима са овом врстом тражене правне заштите зависи од чињеничног стања утврђеног у сваком конкретном случају, то Врховни касациони суд налази да у овом случају не постоји потреба уједначавања судске праксе или новог тумачења права, као ни потреба за разматрањем правних питања од општег интереса или у интересу равноправности грађана, из чега следи да нису испуњени услови из члана 404. став 1. ЗПП, са којих разлога је одлучено као у ставу првом изреке.

Испитујући дозвољеност ревизије, на основу члана 401. став 2. тачка 5. ЗПП, Врховни касациони суд је утврдио да ревизија није дозвољена.

Према природи тражене правне заштите, а на основу члана 29. став 4. Закона о спречавању злостављања на раду, овај спор јесте радни спор, међутим, према ставу 5. истог члана у споровима за остваривање судске заштите због злостављања на раду или у вези са радом сходно се примењују одредбе закона којим се уређује парнични поступак, ако овим законом нису предвиђена посебна правила. Законом о спречавању злостављања на раду није прописано да је у овој врсти спорова ревизија дозвољена, док је чланом 441. ЗПП прописано да је ревизија дозвољена у парницама о споровима о заснивању, постојању и престанку радног односа. Ван ових радних спорова ревизија није дозвољена, осим уколико се тужба не односи на новчано потраживање, када се примењује општи режим допуштености овог правног лека, према вредности спора.

С обзиром на то да се у овом случају не ради о парници из радног спора у смислу члана 441. ЗПП (код којих је ревизија увек дозвољена), иако тужилац тужбом тражи заштиту права из радног односа, јер предмет тражене правне заштите није заснивање, постојање или престанак радног односа, то је Врховни касациони суд утврдио да је ревизија недозвољена.

Са напред наведених разлога, на основу члана 413. ЗПП, одлучено је као у ставу другом изреке.

С обзиром на то да тужени није успео у поступку по ревизији, то исти нема право на накнаду трошкова ревизијског поступка, као ни тужилац, јер трошкови одговора на ревизију нису били неопходни, са којих разлога је на основу члана 165. ЗПП одлучено као у ставу трећем изреке.

Председник већа-судија

Слађана Накић Момировић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић