Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Браниславa Босиљковића председника већа, Бранке Дражић и Данијеле Николић чланова већа, у парници тужиоца АА из ..., чији су пуномоћници Раденко М. Главоњић и Зорица Мирковић, адвокати из ..., против тужене Републике Србије, коју заступа Државно правобранилаштво, одлучујући о захтеву за одређивање другог стварно надлежног суда, у седници већа одржаној дана 15.04.2021. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

ОДРЕЂУЈЕ СЕ Основни суд у Чачку за поступање у предмету Основног суда у Ивањици Прр1 бр. 1/19.

О б р а з л о ж е њ е

Основни суд у Ивањици је, уз допис од 31.03.2021. године, Врховном касационом суду доставио предмет Прр1 бр. 1/19 са захтевом за делегацију надлежности јер је решењем истог суда Прр бр. 1/19 од 01.03.2021. године усвојен предлог тужиоца за делегацију надлежности. У образложењу наведеног решења наведено је да постоје оправдани разлози за одређивање другог стварно надлежног суда за поступање у означеном предмету, у смислу члана 62. Закона о парничном поступку, односно члана 32. Устава Републике Србије и члана 6. Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода, јер се поднетом тужбом тражи правично задовољење због повреде права на суђење у разумном року у предмету Основног суда у Ивањици И бр. 12939/10 П, која повреда је утврђена правноснажним решењем тог суда Р4и 215/18 од 06.09.2018. године.

Одредбом члана 62. став 1. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, бр. 72/2011, 49/2013-УС, 74/2013- УС, 55/2014, 87/2018 и 18/2020, у даљем тексту: ЗПП), прописано је да надлежни суд првог степена може сам или на предлог странке да поднесе захтев највишем суду одређене врсте да одреди да у поједином предмету поступа други стварно надлежни суд, ако је очигледно да ће тако лакше да се спроведе поступак или ако за то постоје други оправдани разлози. Према ставу 7. истог члана, о захтеву надлежног суда првог степена из става 1. овог члана одлучује веће највишег суда одређене врсте.

У конкретном случају, тужилац је дана 07.02.2019. године поднео тужбу Основном суду у Ужицу у којој је навео да је решењем тог суда Р4и 215/18 од 06.09.2018. године усвојен приговор ради убрзања поступка подносиоца, овде тужиоца и утврђено да је у предмету Основног суда у Ивањици И бр. 12939/2010 повређено право подносиоца на суђење у разумном року у том предмету. Тужбеним захтевом је тражио да се обавеже тужена Република Србија да му због повреде права на суђење у разумном року исплати одређени новчани износ са законском затезном каматом од дана пресуђења до исплате.

Имајући у виду да је предметна тужба поднета Основном суду у Ивањици, чијим поступањем је тужиоцу учињена повреда права на суђење у разумном року, то по налажењу Врховног касационог суда постоје оправдани разлози за одређивање другог стварно надлежног суда у циљу очувања права странака на независан и непристрасан суд и правично суђење, гарантованих чланом 32. Устава Републике Србије („Службени гласник РС“, бр. 98/2006) и чланом 6. Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода („Службени лист Србије и Црне Горе“ - Међународни уговори број 9/03 од 26.12.2003. године ... „Службени гласник РС“ - Међународни уговори број 10/15 од 11.05.2015. године), и то Основног суда у Чачку као географски најближег Основном суду у Ивањици.

Из наведених разлога, Врховни касациони суд је на основу члана 62. Закона о парничном поступку одлучио као у изреци.

Председник већа – судија

Бранислав Босиљковић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић