
Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев 4156/2020
25.03.2021. година
Београд
Р Е Ш Е Њ Е
НЕ ДОЗВОЉАВА СЕ одлучивање о посебној ревизији тужиоца изјављеној против решења Вишег суда у Крагујевцу Гжрр 635/19 од 28.11.2019. године.
ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија тужиоца изјављена против решења Вишег суда у Крагујевцу Гжрр 635/19 од 28.11.2019. године.
О б р а з л о ж е њ е
Решењем Основног суда у Крагујевцу Прр 703/18 од 01.08.2019. године одбијен је као неоснован захтев пуномоћника тужиоца којим је тражено да суд опозове решење о наплати судске таксе.
Решењем Вишег суда у Крагујевцу Гжрр 635/19 од 28.11.2019. године, одбијена је као неоснована жалба тужиоца и потврђено решење Основног суда у Крагујевцу Прр 703/18 од 01.08.2019. године.
Против наведеног другостепеног решења, тужилац је благовремено изјавио ревизију због погрешне примене материјалног права са предлогом да се о ревизији одлучује на основу члана 404. Закона о парничном поступку.
Према члану 404. став 1. Закона о парничном поступку ("Службени гласник РС", бр. 72/2011, 49/2013 - УС, 74/2013 - УС, 55/2014, 87/2018 и 18/2020, у даљем тексту: ЗПП), посебна ревизија се може изјавити због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која се не би могла побијати ревизијом, ако је по оцени Врховног касационог суда потребно размотрити правна питања од општег интереса или у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачење права. Према ставу 2. истог члана, испуњеност услова за изузетну дозвољеност ревизије, Врховни касациони суд цени у већу од пет судија.
Врховни касациони суд налази да нису испуњени услови за одлучивање о ревизији тужиоца као изузетно дозвољеној у смислу члана 404. став 1. ЗПП. У нижестепеним одлукама изражен је правни став о обавези тужиоца на плаћање судске таксе у поступку по тужби за новчано обештећење због повреде права на суђење у разумном року, сагласно одредби члана 27. Закона о заштити права на суђење у разумном року којом је прописано да се у поступку по тужби за новчано обештећење сходно примењују одредбе о споровима мале вредности из закона којим се уређује парнични поступак, због чега се и судске таксе одмеравају у складу са Законом о судским таксама. Разлози на којима су засноване одлуке нижестепених судова одговарају и усклађене су са важећим тумачењем права и владајућим правним схватањем ревизијског суда у примени овог правног института, тако да не постоји потреба за разматрањем правних питања од општег интереса, нити за уједначавање судске праксе, односно новим тумачењем права, па је одлучено као у ставу првом изреке решења.
Испитујући дозвољеност изјављене ревизије, у смислу члана 410. став 2. тачка 5. у вези члана 420. став 6. ЗПП, Врховни касациони суд је оценио да ревизија тужиоца није дозвољена.
Према члану 420. став 1. ЗПП, странке могу да изјаве ревизију и против решења другостепеног суда којим је поступак правноснажно окончан, док је ставом 2. истог члана, прописано да ревизија против решења из става 1. овог члана није дозвољена у споровима у којима не би била дозвољена ревизија против правноснажне пресуде. Ставом 6. истог члана је прописано да се у поступку поводом ревизије против решења сходно примењују одредбе овог закона о ревизији против пресуде.
Имајући у виду наведено, Врховни касациони суд је нашао да је ревизија недозвољена у смислу члана 420. став 1. ЗПП, јер се побијаним решењем поступак правоснажно не окончава.
Из наведених разлога, на основу члана 413. ЗПП, Врховни касациони суд је одлучио као у ставу другом изреке.
Председник већа - судија
Бранислав Босиљковић,с.р.
За тачност отправка
управитељ писарнице
Марина Антонић