Пресудом Апелационог суда у Крагујевцу Гж 2873/20 од 04.02.2021. године, ставом I изреке одбија се као неоснована жалба тужиоца и потврђује пресуда Основног суда у Брусу П 192/20 од 06.10.2020. године у ставу четвртом изреке. Ставом II изреке, преиначује се пресуда Основног суда у Брусу П 192/20 од 06.10.2021. године у ставу другом, трећем и петом изреке, тако да се обавезује тужени да тужиоцу преда у судржавину дограђени део стамбеног објекта, зграда број ..., који се налази на југоисточном делу кп. број ... КО ..., а који се састоји од две собе димензија 3,75 х 6,80 метара и трема димензије 2,75 х 6,80 метара, с тим да у овај део вратио тужиочеве ствари које је изнео и то два кревета, један кауч, један кофер, један чивилук, све у року од 15 дана од пријема преписе пресуде под претњом извршења. Обавезан је тужени да тужиоцу преда у судржавину једну лулу од бакарног материјала која је саставни део бакарног казана и фрезу марке „...“ тип 8Ц, све у року од 15 дана од дана пријема пресуде под претњом принудног извршења. Обавезан је тужени да тужиоцу на име трошкова парничног поступка исплати 48.800,00 динара у року од 15 дана по пријему пресуде, под претњом извршења.

Против правноснажне другостепене пресуде, тужени је благовремено изјавио ревизију због погрешне примене материјалног права са предлогом да се о изјављеној ревизији одлучи као о изузетно дозвољеној, а због тога што се ради о правном питању од општег интереса и правном питању у интересу равноправности грађана и ради потребе уједначавања судске праксе.

Одлучујући о основаности и дозвољености изјављене ревизије на основу члана 408, 403. став 2. тачка 2. и 404. ЗПП, Врховни касациони суд је нашао да је ревизија туженог дозвољена у односу на део другостепене пресуде којим је преиначена првостепена пресуда и обавезан тужени да тужиоцу преда у судржавину део дограђеног стамбеног објекта описан у изреци другостепене пресуде, те да у тај део врати туженикове покретне ствари, па у том делу нема потребе да се одлучује о испуњености услова за посебну ревизију из члана 404. ЗПП. У преосталом делу другостепене пресуде потврђена је првостепена пресуда у делу који се односи на сметање државине (став четири првостепене пресуде), а против решења која су донета у тим споровима ревизија није дозвољена по члану 452. став 5. ЗПП или је преиначена првостепена пресуда у спору мале вредности где такође ревизија је искључена законом, па самим тим и преиначење у том делу првостепене пресуде не даје право на ревизију из члана 403. став 2. тачка 2. ЗПП. Отуда у том делу овај суд треба да одлучи о дозвољености посебне ревизије из члана 404. ЗПП.

У поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП на коју овај суд пази по службеној дужности.

Заузимајући напред наведени став у односу на допуштеност ревизије овај суд је имао у виду да је тужилац током поступка више пута мењао своје тужбене захтева истичући исте по основу сметања државине, узнемиравања власника, заштите својине, чинидбе, те да у таквој ситуацији овај суд се о дозвољености ревизије опредељује на бази изреке пресуде другостепеног суда која и јесте предмет оцене по ревизији. Како се види из изреке другостепене пресуде када се ради о грађевинском објекту – непокретности у том делу другостепени суд је избегао формулацију првостепеног суда која се односи на утврђење сметања државине и изрека другостепеног суда у том делу проистиче из права на сусвојину и чинидбу, те је и овај суд у том смислу третирао такву изреку и нашао да је у том телу ревизија дозвољена. Све остало је ствар, како је наведено или сметања државине или спора мале вредности.

Према утврђеном чињеничном стању, странке су рођена браћа и наследници сада пок. ВВ чија заоставштина је расправљена решењем првостепеног суда О 24/97 од 07.04.1999. године и то на тај начин што су покојног ВВ по основу закона и споразума наследили синови АА и то непокретност која се налази у ..., а синови АА и ББ по ½ непокретности које се налази у КО ... и КО ..., Општина ..., а странке су сагласне да у састав заоставштине покојног ВВ улазе и казан, фреза и мотокултиватор, као и да странке нису спровеле деобу заједничке имовине и да су у катастарском операту и даље уписани као сувласници. Полазећи од тога првостепени суд налази да тужени спорни део стамбеног објекта не користи више од 15 година, а да му тужилац не брани да користи лулу од казана и фрезу, те да му је због тога у том делу тужбени захтев неоснован, док када се ради о огради тужени је само на истом месту уместо старе ограде поставио нову, па и на тај начин не угрожава тужиочева права због чега је и у том делу захтев одбијен. Међутим, другостепени суд сматра да из права сувласништва тужилац ужива заштиту у односу на део стамбеног објекта, лулу од казана и мотокултивар, па је у том делу преиначио првостепену пресуду и захтев усвојио.

С обзиром да према одредби члана 3. став 1. Закона о основама својинскоправних односа власник има право да ствар држи да се њом користи, а да према члану 15. став 1. истог закона сувласници имају право да заједнички управљају стварима, правилно је закључио другостепени суд да у ситуацији када су странке сувласници на непокретности и покретним стварима – бакарној лули за казан и фрези, а да међу њима није извршена деоба, обе стране имају право на судржавину наведених ствари. Тврдња у ревизији да тужилац није доказао сувласништво на непокретној ствари није прихватљива, с обзиром да су странке у току поступка ту околност учиниле неспорном. Отуда је у том делу туженикова ревизија неоснована, па је иста и одбијена ставом један изреке ове пресуде на основу члана 414. ЗПП.

Одредбом члана 404. ЗПП је прописано да је ревизија изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која не би могла да се побија ревизијом, ако је по оцени Врховног касационог суда потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачење права. О дозвољености и основаности те ревизије одлучује Врховни касациони суд у већу од пет судија.

Имајући у виду предмет спора у преосталом делу, чињенично утврђење нижестепених судова, наводе ревизије у којима се не указује зашто би разматрање тих питања било у интересу равноправности грађана или ради новог тумачења права, а да се при томе не указује и на другачију судску праксу, нису испуњени законски услови да се о ревизији у том делу одлучује као изузетно дозвољеној. С обзиром да је вредност предмета спора 10.000,00 динара, то произилази да је ревизија и по том основу недозвољена сходно одредби члана 403. став 3. ЗПП, па је због свега тога и одлучено као у ставу два изреке на основу члана 413. ЗПП.

Председник већа - судија

Божидар Вујичић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић