
Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев2 1764/2021
26.08.2021. година
Београд
Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Бранислава Босиљковића, председника већа, Бранке Дражић и Данијеле Николић, чланова већа, у парници тужиље АА из ..., против туженог АМСС ДОО Београд, кога заступа Владислав Костић адвокат из ..., ради поништаја решења и исплате, одлучујући о ревизији тужиље изјављеној против пресуде Апелационог суда у Нишу Гж1 2755/2019 од 18.09.2020. године, у седници већа одржаној 26.08.2021. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија тужиље изјављена против пресуде Апелационог суда у Нишу Гж1 2755/2019 од 18.09.2020. године.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Апелационог суда у Нишу Гж1 2755/2019 од 18.09.2020. године, ставом првим изреке, укинута је пресуда Основног суда у Бујановцу П1 161/18 од 11.04.2019. године. Ставом другим изреке, усвојен је тужбени захтев и обавезан је тужени да тужиљи на име накнаде штете због неисплаћене зараде, за период од 22.07.2016. године закључно са 26.07.2016. године, плати износ од 3.635,42 динара са законском затезном каматом почев од 31.08.2016. године до коначне исплате и да на наведени износ уплати припадајуће доприносе за обавезно пензијско и инвалидско осигурање према стопи у моменту уплате. Ставом трећим изреке, обавезан је тужени да тужиљи на име накнаде штете због неисплаћене зараде за месец мај и јун 2014. године исплати износе наведене у овом ставу изреке са законском затезном каматом почев од доспелости сваког износа до коначне исплате, и да јој на наведене износе уплати припадајуће доприносе за обавезно пензијско и инвалидско осигурање према стопи у моменту уплате. Ставом четвртим изреке, обавезан је тужени да тужиљи на име накнаде штете због неисплаћене увећане зараде за ноћни рад, за период од априла 2014. године до јула 2015. године, исплати износе наведне у овом ставу изреке са законском затезном каматом почев од дана доспелости сваког појединачног износа до коначне исплате и да јој на наведене износе уплати припадајуће доприносе за обавезно пензијско и инвалидско осигурање према стопи у моменту уплате. Ставом петим изреке, обавезан је тужени да тужиљи на име накнаде штете због неисплаћене увећане зараде за рад недељом, за период од априла 2014. године до јула 2015. године, исплати износе наведне у овом ставу изреке са законском затезном каматом почев од дана доспелости сваког појединачног износа до коначне исплате и да јој на наведене износе уплати припадајуће доприносе за обавезно пензијско и инвалидско осигурање према стопи у моменту уплате. Ставом шестим изреке, обавезан је тужени да тужиљи на име накнаде штете због неисплаћене увећане зараде за рад празником, за период од априла 2014. године до краја маја 2015. године, исплати износе наведне у овом ставу изреке са законском затезном каматом почев од дана доспелости сваког појединачног износа до коначне исплате, као и да јој на наведене износе уплати припадајуће доприносе за обавезно пензијско и инвалидско осигурање према стопи у моменту уплате. Ставом седмим изреке, обавезан је тужени да тужиљи на име накнаде штете због неискоришћеног годишњег одмора за 2014. годину исплати износ од 1.103,61 динара и за 2015. годину износ од 13.702,74 динара, са законском затезном каматом почев од 14.07.2015. године до коначне исплате. Ставом осмим изреке, одбијен је као неоснован тужбени захтев у делу којим је тужиља тражила да се као незаконито поништи решење туженог број ... од 25.07.2016. године којим је тужиљи престао радни однос и да се обавеже тужени да тужиљу врати на рад и распореди на послове који одговарају њеној стручној спреми. Ставом деветим изреке, одбијен је као неоснован тужбени захтев у делу којим је тражено да се обавеже тужени да тужиљи на име накнаде штете због неисплаћене накнаде зараде за прековремени рад за месец април, мај и јун 2014. године исплати износе наведне у овом ставу изреке са законском затезном каматом почев од дана доспелости сваког појединачног износа до коначне исплате, као и захтев да тужени на наведене износе уплати припадајуће доприносе за обавезно пензијско и инвалидско осигурање према стопи у моменту уплате. Ставом десетим изреке, одбачена је као недозвољена тужба у делу којим је тражено да се утврди да је тужиља била у радном односу код туженог на неодређено време закључно са 26.07.2016. године и да се наложи туженом да јој ово право призна. Ставом једанаестим изреке, обавезан је тужени да тужиљи накнади трошкове парничног поступка у укупном износу од 121.448,00 динара са законском затезном каматом почев од дана извршности пресуде до коначне исплате.
Против правноснажне пресуде донете у другом степену тужиља је изјавила ревизију.
Врховни касациони суд је применом члана 410. став 2. Закона о парничном поступку ("Службени гласник РС", бр. 72/2011, 49/2013-ОУС, 74/2013- ОУС, 55/2014, 87/2018, 18/2020, у даљем тексту: ЗПП) ценио дозвољеност ревизије и утврдио да ревизија није дозвољена.
Према одредби члана 85. став 6. ЗПП, странку мора да заступа адвокат у поступку по ванредним правним лековима, изузев ако је сама адвокат. Одредбом члана 410. став 2. тачка 2. ЗПП прописано је да је ревизија недозвољена ако није изјављена преко пуномоћника адвоката, изузев када је странка адвокат.
Како у конкретном случају ревизија тужиље није изјављена од стране пуномоћника адвоката, већ је ревизију поднела тужиља лично, то је Врховни касациони суд исту одбацио као недозвољену, применом одредбе члана 413. ЗПП.
Председник већа – судија
Бранислав Босиљковић, с.р.
За тачност отправка
Управитељ писарнице
Марина Антонић