Правноснажним решењем одлучено је о праву предлагача на исплату накнаде за одузето земљиште за које је наследницима ранијег власника утврђено право на новчану накнаду делимичним решењем Комисије за враћање одузетог земљишта СО Уб од 18.02.2008. године, с обзиром да између учесника који су остварили право на новчану накнаду за одузето земљиште и обвезника плаћања новчане накнаде – ДПП „ДД“ из ..., није постигнут споразум о висини накнаде за одузето земљиште. Решењем Трговинског суда у Ваљеву Ст.бр. 323/03 од 22.03.2010. године закључен је стечајни поступак над обвезником накнаде, чиме је исти престао да постоји као правно лице, па је услед немогућности обвезника да предлагачима исплати новчану накнаду обавеза прешла на Општину Уб, на основу члана 12. став 3. Закона о враћању одузетог земљишта. Вредност спорних парцела утврђена је вештачењем од стране вештака геодетске струке ради идентификације земљишта и прибављањем извештаја Пореске управе, те вештачењем од стране Комисије вештака из Градског завода за вештачење са седиштем у Београду. Новчана накнада је одређена на основу налаза и мишљења вештака Градског завода за вештачење из Београда осим за кп.бр. .../..., за које је накнада одређена према извештају Пореске управе која је обрачунала већу цену од Градског завода за вештачење. Висина накнаде је утврђена према тржишној вредности парцела као за пољопривредно земљиште, јер је такав карактер земљишта у време доношења одлуке о висини накнаде. Одлука о накнади за одузето земљиште донета је у складу са правним схватањем Врховног касационог суда израженим у бројним одлукама којим је одлучивано о висини накнаде у истој или сличној чињенично правној ситуацији.

Одредбом члана 27. став 2. Закона о ванпарничном поступку, прописано је да у поступку у коме се одлучује о имовинско-правним стварима ревизија је дозвољена под условима под којима се по Закону о парничном поступку може изјавити ревизија у имовинско-правним споровима, ако овим или другим законом није друкчије одређено. Према члану 403. став 3. ЗПП ревизија није дозвољена у имовинскоправним споровима ако вредност предмета спора побијеног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра, по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.

Према становишту Врховног касационог суда предлагачи немају правни интерес за изјављивање ревизије против другостепеног решења с обзиром да су тим решењем добили накнаду за одузето земљиште, при чему предлагачи у току поступка нису тражили прецизираним предлогом већи износ у односу на досуђени, па побијано решење нема одбијајући део, против кога би, у случају да побијани део прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења предлога, предлагачи могли да изјаве ревизију која би била дозвољена, у смислу члана 27. став 2. Закона о ванпарничном поступку и члана 403. став 3. Закона о парничном поступку.

Из наведених разлога, ревизија предлагача од 04.11.2020. године, није дозвољена, због непостојања општих услова од којих зависи право предлагача на изјављивање ревизије против решења другостепеног суда, као и због непостојања правног интереса предлагача, имајући у виду да су побијаним решењем остврили накнаду за одузето земљиште.

Сходно наведеном, Врховни касациони суд је одлучио као у изреци, применом члана 413. ЗПП.

Председник већа – судија

Весна Субић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић