Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Бранка Станића, председника већа, Татјане Матковић Стефановић и Татјане Миљуш, чланова већа, у парници по тужби тужиоца HLC-CHEMIE TRADE Gmbh Frankfurt na Majni Oeserstrase 127, чији је пуномоћник Живорад Миладиновић, адвокат у ..., против тужених 1. АКЦИЈСКИ ФОНД РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ Београд, 2. АГЕНЦИЈА ЗА ПРИВАТИЗАЦИЈУ чији је правни следбеник АГЕНЦИЈА ЗА ВОЂЕЊЕ СПОРОВА У ПОСТУПКУ ПРИВАТИЗАЦИЈЕ Београд и 3. PKS LATEX-HLC Чачак - у стечају, кога заступа повереник стечајног управника Петар Вуловић из ..., ради исплате стеченог без основа, одлучујући о ревизији тужиоца изјављеној против решења Привредног апелационог суда 1Пж 1936/21 од 09.09.2021. године, у седници већа одржаној 29. децембра 2021. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

Ревизија тужиоца изјављена против решења Привредног апелационог суда 1Пж 1936/21 од 09.09.2021. године СЕ УСВАЈА, УКИДА се решење Привредног апелационог суда 1Пж 1936/21 од 09.09.2021. године у односу на туженог Акцијски фонд Републике Србије Београд и у том делу се предмет враћа другостепеном суду на поновно суђење, док се ОДБИЈА као неоснована ревизија тужиоца изјављена против решења Привредног апелационог суда 1Пж 1936/21 од 09.09.2021. године у односу на туженог Агенцију за приватизацију чији је правни следбеник Агенција за вођење спорова у поступку приватизације Београд и туженог PKS Latex-Hlc Чачак - у стечају.

О б р а з л о ж е њ е

Привредни суд у Чачку је донео решење 4П 213/2020 дана 03.02.2021. године којим је одбацио тужбу тужиоца којом је тражио да се обавежу тужени 1. Акцијски фонд Републике Србије, 2. Агенција за приватизацију чији је правни следбеник Агенција за вођење спорова у поступку приватизације Београд и 3. PKS Latex-Hlc Чачак у стечају да тужиоцу, због стицања без основа врате уплаћени капитал солидарном исплатом износа од 1.945.500,00 евра са каматом по стопи Европске централне банке почев од 10.07.2006. године до исплате.

Одлучујући о жалби тужиоца Привредни апелациони суд је донео решење 1Пж 1936/21 дана 09.09.2021. године којим је одбио као неосновану жалбу тужиоца и потврдио решење Привредног суда у Чачку П 213/2020 од 03.02.2021. године.

Тужилац је поднео дозвољену и благовремену ревизију којом побија другостепено решење којим је правноснажно окончан поступак по тужби, због битне повреде одредаба парничног поступка и због погрешне примене материјалног права.

Врховни касациони суд је испитао побијано решење по одредбама члана 408. у вези члана 420. став 1. и 2. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“ бр. 72/2011 ... 18/2020) и закључио да ревизија није основана у односу на побијано другостепено решење којим је правноснажно окончан поступак по тужби тужиоца против тужене Агенције за приватизацију чији је правни следбеник Агенција за вођење спорова у поступку приватизације Београд и против туженог PKS Latex-Hlc Чачак у стечају.

Међутим, ревизија је основана у делу којим се побија наведено решење којим је поступак окончан одбачајем тужбе против Акцијског фонда Републике Србије Београд.

Побијано другостепено решење донето је без битних повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. Закона о парничном поступку, на које ревизијски суд пази по служеној дужности.

Према наводима тужбе, тужилац је засновао тужбени захтев на чињеницама да је по основу уговора о куповини и продаји друштвеног капитала путем јавног тендера Ов ../02 од 20.12.2002. године, закљученог између трећетуженог као продавца, друготуженог и тужиоца као купца, купио 70% друштвеног капитала, да је тужилац реализовао докапитализацију трећетуженог, тако што је унео новчани капитал у износу од 1.949.500,00 евра дана 03.12.2015. године, да је друготужени обавестио тужиоца о једностраном раскиду уговора због неиспуњења уговорне обавезе, да је пренет капитал од 32.509 акција првотуженом који је преузео управљање над субјектом приватизације, да је тужилац поднео тужбу Трговинском суду у Чачку против друго и трећетуженог са захтевом за одржавање на снази уговора о куповини и продаји друштвеног капитала, али и за повраћај 32.509 акција и, као евентуални тужбени захтев за обавезивање друго и трећетуженог да тужиоцу солидарно исплате износ од 1.949.500,00 евра са каматом од 10.07.2006. године. Пресудом Трговинског суда у Чачку П 140/07 од 18.12.2008. године, која је правноснажна по пресуди Привредног апелационог суда Пж 988/2010 од 10.03.2010. године, одбијен је тужбени захтев истог тужиоца према истим друго и трећетуженима за исплату износа од 1.949.500,00 евра са каматом од 10.07.2006. године. У том поступку је утврђено да је тужилац код трећетуженог унео средства – опрему на име повећања капитала у вредности од 1.949.500,00 евра.

Нижестепени судови су закључили да је о захтеву тужиоца, какав је поставио тужбом у овој парници, за исплату 1.945.500,00 евра са законским затезним каматама већ правноснажно одлучено пресудом Трговинског суда у Чачку П 140/2007 од 18.12.2008. године, да се ради о садржински истим тужбеним захтевима који проистичу из истог чињеничног основа, као последица раскида Уговора о куповини и продаји друштвеног капитала путем јавног тендера Ов ../02 од 20.12.2002. године који је раскинут по обавештењу друготуженог 11.01.2007. године. Дакле, по схватању нижестепених судова ради се о пресуђеној ствари по тужбеном захтеву тужиоца у односу на друго и трећетуженог, што је разлог за одбачај тужбе у односу на ове тужене.

У ревизији, тужилац ревидент истиче да је поднеском од 29.01.2021. године истакао правни основ за предметно потраживање у одредби члана 132. став 2. Закона о облигационим односима, на темељу права да после раскида уговора о куповини и продаји друштвеног капитала кога је у тој мери извршио, тражи да му се врати оно што је дао, конкретно новчани капитал у износу од 1.945.500,00 евра. Међутим, на овај начин тужилац не мења на чињеничном основу и садржини тужбеног захтева који је предмет тужбе, у односу на друго и трећетуженог, о коме су нижестепени судови правилно закључили да је пресуђен, правноснажном пресудом Трговинског суда у Чачку П 140/2007 од 18.12.2008. године (у делу одлуке о евентуалном тужбеном захтеву). Наводи ревизије о правном основу тужбеног захтева у праву на враћање датог након раскида уговора, не мењају на садржини тужбеног захтева и његовом чињеничном основу, који јесте у околностима да је уговор поводом ког је тужилац инвестирао у трећетуженог предметни износ - раскинут. Истицање различитих правних основа – повраћај по основу стеченог без основа, или повраћај по основу раскида уговора, не мења на садржини и чињеничном идентитету тужбеног захтева, те је правилан закључак нижестепених судова да је ствар пресуђена.

У односу на првотуженог, нижестепени судови су одбацили тужбу са разлога што је тужилац за првотуженог означио Акцијски фонд Републике Србије који не постоји, те не може бити странка у парници. Међутим, ревидент основано указује да је поднеском од 29.01.2021. године за туженог означио Републику Србију, Министарство правде као правног следбеника иза Акцијског фонда Републике Србије Београд. Основано у ревизији тужилац истиче да другостепени суд није ценио навод жалбе да је за првотуженог тужилац наведеним поднеском означио друго лице, пре одбачаја тужбе у односу на Акцијски фонд Републике Србије. На тај начин је другостепено решење захваћено битном повредом одредаба парничног поступка из члана 374. став 1. у вези члана 396. став 1. Закона о парничном поступку. То су разлози одлуке у изреци, донете по одредбама члана 414. и 415. став 1. Закона о парничном поступку.

Председник већа – судија

Бранко Станићс.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић