.jpg "Sudska praksa")
Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев2 746/2020
08.04.2021. година
Београд
У ИМЕ НАРОДА
Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Бранислава Босиљковића председника већа, Бранке Дражић и Данијеле Николић чланова већа, у парници тужиље АА из ..., чији је пуномоћник Дејан Крстић адвокат из ..., против туженог Клиничког центра Србије, Београд, ради утврђења, одлучујући о ревизији тужиље изјављеној против пресуде Апелационог суда у Београду Гж1 2561/19 од 04.10.2019. године, у седници већа одржаној дана 08.04.2021. године, донео је
П Р Е С У Д У
ОДБИЈА СЕ као неоснована ревизија тужиље изјављена против пресуде Апелационог суда у Београду Гж1 2561/19 од 04.10.2019. године.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Првог основног суда у Београду П1 1737/17 од 07.05.2019. године, ставом првим изреке, утврђено је да је тужба тужиље у делу тужбеног захтева за накнаду штете за период од јуна 2017. године до априла 2017. године, повучена. Ставом другим изреке, одбијен је као неоснован тужбени захтев тужиље којим је тражила да се утврди да је дана 15.07.2011. године радни однос склопљен код туженог на одређено време постао радни однос на неодређено време по сили закона. Ставом трећим изреке, одбијен је као неоснован тужбени захтев тужиље којим је тражила да суд поништи решење туженог број .. од 30.03.2017. године и обавеже туженог да тужиљу врати на посао на радно место које одговара стручној спреми, знању и искуству. Ставом четвртим изреке, одбијен је као неоснован тужбени захтев тужиље којим је тражила да суд обавеже туженог да јој надокнади изгубљену зараду и то за месец април 2017. године износ од 21.132,80 динара са каматом почев од 01.06.2017. године до исплате и за месец мај 2017. године износ од 24.102,72 динара са каматом почев од 01.07.2017. године до исплате. Ставом петим изреке одлучено је да свака странка сноси своје трошкове поступка.
Пресудом Апелационог суда у Београду Гж1 2561/19 од 04.10.2019. године, ставом првим изреке, потврђена је пресуда Првог основног суда у Београду П1 1737/17 од 07.05.2019. године, у ставу првом, другом и делу става трећег изреке у односу на поништај решења број .. од 30.03.2017. године и враћања на рад, у ставу четвртом и у делу става петог изреке у односу на тужиљу и жалба тужиље у том делу одбија као неоснована. Ставом другим изреке укинута је пресуда Првог основног суда у Београду П1 1737/17 од 07.05.2019. године у осталом делу става трећег изреке и тужба тужиље у том делу одбачена као недозвољена.
Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужиља је благовремено изјавила ревизију због погрешне примене материјалног права.
Врховни касациони суд је испитао побијану пресуду у смислу одредбе члана 408. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“ бр. 72/11, 49/13-УС, 74/13- УС, 55/14 и 87/18 – у даљем тексту: ЗПП) и утврдио да ревизија тужиље није основана.
У поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП на коју Врховни касациони суд пази по службеној дужности.
Према утврђеном чињеничном стању, тужиља је била у радном односу код туженог по основу више закључених уговора о раду на одређено време почев од 07.07.2010. године све до 03.04.2017. године, када је тужиљи радни однос престао због истека периода за који је исти заснован. У наведеном периоду тужиља је по основу више закључених уговора о раду обављала послове ... и то по основу уговора број .. од 09.07.2010. године и анекса 1 уговора о раду од 06.01.2011. године, уговора о раду број .. од 16.06.2011. године када је обављала послове ..., по основу уговора о раду број .. од 14.05.2012. године када је обављала послове ..., затим је по основу уговора о раду број .. од 22.05.2013. године, уговора о раду број .. од 14.08.2014. године, уговора о раду број .. од 09.04.2014. године, уговора о раду број .. од 11.12.2015. године, уговора о раду број .. од 12.04.2016. године којим је тужиља засновала радни однос на одређено време ради потребе посла на слободном месту ..., уговора о раду број .. од 14.10.2016. године и уговора о раду број .. од 13.03.2017. године на радном месту ... . Између закључених уговора о раду на одређено време било је више прекида у раду дужих од 30 дана. Решењем тужене бр. .. од 30.03.2017.године, сходно одредби члана 175.став 1.тачка 1. Закона о раду, тужиљи је престао радни однос код туженог заснован уговором о раду од 13.03.20017.године, због истека рока на који је радни однос заснован. Тужиља је дана 12.05.2017. године поднела тужбу којом је тражила да се утврди да је радни однос тужиље заснован на одређено време прерастао у радни однос на неодређено време по сили закона те да се поништи решење туженог од 30.03.2017. године и обавеже тужени да тужиљу врати на рад.
Полазећи од овако утврђеног чињеничног стања, по оцени Врховног касационог суда, правилно су нижестепени судови применили материјално право и одбили као неоснован тужбени захтев тужиље јер у конкретном случају нису испуњени услов за преображај радног односа на одређено време у радни однос на неодређено време, сходно одредби члана 37. Закона о раду, јер тужиља у периоду од заснивања радног односа па све до престанка радног односа није обављала истоврсне послове у непрекидном трајању од 12, односно 24 месеца, јер је имала више прекида у раду дужих од 30 дана.
Одредбом члана 37. Закона о раду („Службени гласник РС“, бр. 24/05 и 61/05) прописано је да се радни однос заснива на време чије је трајање унапред одређено када су у питању: сезонски послови, рад на одређеном пројекту, повећање обима посла које траје одређено време и слично за време трајања тих потреба, с тим што тако заснован радни однос непрекидно или са прекидима не може трајати дуже од 12 месеци. Под прекидом се не сматра прекид краћи од 30 дана.
Сагласно наведеном, испуњеност услова за заснивање радног односа на неодређено време (прерастање радног односа на одређено време у радни однос на неодређено време) заснованог по уговору о раду закљученог у време важења Закона о раду („Службени гласник РС“, број 24/05) цени се по одредбама тог закона. Уколико је у току трајања радног односа заснованог на одређено време дошло до измене прописа који су били на снази у време заснивања радног односа примењују се прописи који су били на снази у време заснивања радног односа.
Према правном схватању Врховног касационог суда усвојеном на Седници грађанског одељења од 25.12.2012. године, послодавац и запослени могу да закључе један или више сукцесивних уговора о раду на одређено време на истим пословима, чије укупно трајање непрекидно или са прекидима краћим од 30 дана не може да буде дуже од 12 месеци (осим замене одсутног радника). Ако послодавац и запослени закључе уговор о раду на одређено време по истеку рока од једне године на истоврсним пословима па запослени ради дуже од пет радних дана, стекли су се услови за прерастање радног односа на одређено време у радни однос на неодређено време.
У конкретном случају тужиља је била у радном односу код туженог по основу више закључених уговора о раду на одређено време у периоду од 07.07.2010. године од 03.04.2017. године, али не и у непрекидном трајању од 12 месеци, јер је током поступка поуздано утврђено да је између закључених уговора о раду било прекида у раду дужих од 30 дана и то у периоду од 10.04.2013. године до 23.05.2013. године, затим у периоду од 23.04.2014. године до 14.08.2014. године и у периоду од 14.02.2015. године до 10.04.2015. године након ког периода је наступио прекид у трајању дужем од 30 дана, обзиром да је нови уговор закључен за период од 11.12.2015.године до повратка одсутне раднице. Осим тога, није испуњен ни услов да је тужиља код туженог радила на истим пословима, јер је поред послова ..., тужиља по уговору о раду од 16.06.2011. године обављала и послове ... .
На основу изложеног Врховни касациони суд налази да су нижестепени судови правилно применили одредбу члана 37. став 2. и став 4. Закона о раду када су одбили захтев тужиље којим је тражила да се утврди да је код туженог засновала радни однос на неодређено време.
Имајући у виду да у конкретном случају нису испуњени услови за преображај радног односа у радни однос на неодређено време, правилна је и одлука нижестепених судова којим је одбијен захтев за поништај решења о отказу уговора о раду и накнаде изгубљене зараде обзиром да је исти престао истеком рока на који је закључен, што представља законски основ из члана 175. тачка 1. Закона о раду.
Правилно су судови одбили захтев тужиље за враћање на рад, јер непостојање правноснажне судске одлуке којом је утврђено да је запосленом незаконито престао радни однос, искључује и основаност захтева за његову реинтеграцију, применом члана 191. став 1. Закона о раду.
На основу члана 414. став 1. ЗПП одлучено је као у изреци.
Председник већа - судија
Бранислав Босиљковић, с.р.
За тачност отправка
Управитељ писарнице
Марина Антонић
