Против наведених правноснажних пресуда захтев за заштиту законитости поднела је бранилац окривљеног АА - адвокат Невена Протић, због битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП, са предлогом да Врховни касациони суд усвоји поднети захтев, укине побијане пресуде и предмет врати на поновно одлучивање или их преиначи и окривљеног ослободи од оптужбе.

Врховни касациони суд је доставио примерак захтева за заштиту законитости Републичком јавном тужиоцу, сходно одредби члана 488. став 1. Законика о кривичном поступку, те је у седници већа коју је одржао у смислу члана 490. ЗКП, без обавештења Републичког јавног тужиоца и браниоца окривљеног, сматрајући да њихово присуство није од значаја за доношење одлуке (члан 488. став 2. ЗКП), размотрио списе предмета и правноснажне пресуде против којих је захтев за заштиту законитости поднет, па је, након оцене навода изнетих у захтеву, нашао:

Захтев за заштиту законитости је неоснован.

Бранилац окривљеног као разлог подношења захтева истиче битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП наводећи да се правоснажна пресуда заснива на незаконитим доказима, а као такве наводи исказе окривљеног ББ датим приликом његовог саслушања у полицији дана 16.04.2021. године и пред замеником јавног тужиоца дана 17.04.2021. године из разлога што су добијени противно члану 9. ЗКП због чега према члану 85. став 5. ЗКП на њима није било могуће засновати одлуку. Наиме, приликом саслушања у полицији према окривљеном ББ је примењивана сила и претња од стране полицијских службеника услед чега је дао исказ и у полицији 16.04.2021. године и пред замеником јавног тужиоца 17.04.2021. године у коме је означио окривљеног АА као инспиратора напада на оштећеног.

Изнети наводи захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног ВВ се, по оцени Врховног касационог суда, не могу прихватити као основани.

Наиме, исти наводи истакнути у жалби браниоца окривљеног АА - адвоката Невене Протић били су предмет разматрања другостепеног већа Вишег суда у Новом Саду које је поступало по жалби браниоца изјављеној против првостепене пресуде Основног суда у Новом Саду К 505/2021 од 08.12.2021. године. Другостепено веће Вишег суда у Новом Саду је ове наводе оценило неоснованим и о томе на страни 4 у трећем, четвртом и петом пасусу другостепене пресуде Кж1 99/22 од 18.05.2022. године изнело јасне и аргументоване разлоге, које Врховни касациони суд прихвата као правилне, те у смислу одредбе члана 491. став 2. ЗКП на ове разлоге и упућује.

У осталом делу захтева бранилац окривљеног наводи да суд није прихватио очигледне доказе о незаконитом поступању полицијских службеника, те да чињеница да је у извештају лекара наведено да нема трагова повређивања на врату нити на другим деловима тела, ни на који начин није у супротности са изјавом окривљеног да га је полицијски службеник ударио два дана раније, из разлога што је окривљени пријавио да му је ударац задат отвореном шаком, па је очигледно да такав ударац по правилу није подобан да остави други траг осим привременог црвенила у трајању од неколико сати. Надаље, бранилац окривљеног оспорава исказ сведока ГГ који је био постављен као бранилац по службеној дужности окривљеном, за који наводи да је потпуно бескористан и сведока полицијског службеника ДД, као што наводи да не постоји ни један доказ да је окривљени својим речима наводно учврстио вољу код саокривљених да нападну оштећеног, а посебно да је постојао налог за употребу металног предмета. Овакви наводи браниоца окривљеног у битном представљају оспоравање чињеничног стања утврђеног у правноснажним одлукама и изношење сопствене оцене доказа, а што није дозвољен разлог за подношење захтева за заштиту законитости од стране окривљеног, односно његовог браниоца. Стога се Врховни касациони суд у оцену ових навода захтева није упуштао.

Са изнетих разлога, налазећи да побијаним пресудама није учињена битна повреда одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП на коју се неосновано указује захтевом за заштиту законитости браниоца окривљеног АА - адвоката Невене Протић, то је Врховни касациони суд на основу члана 491. став 1. и 2. ЗКП, наведени захтев браниоца окривљеног одбио као неоснован.

Записничар-саветник                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                   Председник већа-судија

Весна Зарић,с.р.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                        Невенка Важић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић