Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Бранислава Босиљковића, председника већа, Данијеле Николић и Катарине Манојловић Андрић, чланова већа, у парници тужиоца АА из ..., Општина ..., чији је пуномоћник Вучић Поповић адвокат из ..., против тужене ББ из ... чији је пуномоћник Ивица Радоњић адвокат из ..., ради измене одлуке о начину уређења личних односа деце са родитељима, одлучујући о ревизији тужене изјављеној против пресуде Апелационог суда у Нишу Гж2 394/2021 од 30.09.2021. године, у седници већа одржаној 19.05.2022. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија тужене изјављена против пресуде Апелационог суда у Нишу Гж2 394/2021 од 30.09.2021. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Неготину П2 25/2021 од 12.07.2021. године, у првом ставу изреке уређен је начин одржавања личних односа између тужиоца и малолетне ВВ на начин описан у том ставу изреке и тиме је измењена пресуда Основног суда у Неготину П2 153/2018 од 21.02.2019. године. У другом ставу изреке обавезана је тужена да тужиоцу накнади трошкове парничног поступка у износу од 111.125,00 динара са законском затезном каматом од дана извршности одлуке до исплате.

Пресудом Апелационог суда у Нишу Гж2 394/2021 од 30.09.2021. године, у првом ставу изреке одбијена је жалба тужене и потврђена првостепена пресуда у првом ставу изреке. У другом ставу изреке преиначено је решење о трошковима поступка садржано у другом ставу изреке тако што је обавезана тужена да тужиоцу накнади трошкове поступка у износу од 78.000,00 динара са законском затезном каматом од дана извршности одлуке до исплате.

Против правноснажног решења о трошковима поступка из другог става изреке другостепене пресуде тужена је изјавила ревизију због битних повреда одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права.

Испитујући дозвољеност изјављене ревизије, у смислу члана 410. став 2. тачка 5. ЗПП, Врховни касациони суд је оценио да ревизија није дозвољена.

Према одредби члана 28. ЗПП, за утврђивање права на изјављивање ревизије меродавна је само вредност предмета спора главног тужбеног захтева, а камате, уговорна казна и остала споредна тражења, као и трошкови поступка не узимају се у обзир ако не чине главни захтев.

У конкретном случају, ревизија је изјављена против решења другостепеног суда којим је правноснажно одлучено о трошковима поступка.

Будући да трошкови поступка не чине главни захтев, већ представљају споредно потраживање, ревизија није дозвољена.

Из изнетих разлога, Врховни касациони суд је на основу члана 413. ЗПП, одлучио као у другом ставу изреке.

Председник већа - судија

Бранислав Босиљковић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић