Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Кзз 829/2022
29.09.2022. година
Београд
У ИМЕ НАРОДА
Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Биљане Синановић, председника већа, Радмиле Драгичевић Дичић, Светлане Томић Јокић, Бојане Пауновић и Дубравке Дамјановић, чланова већа, са саветником Машом Денић, као записничарем, у кривичном предмету окривљеног Југослава Михајловића, због кривичног дела напад на службено лице у вршењу службене дужности из члана 323. став 4. у вези става 3. и 1. Кривичног законика и др., одлучујући о захтевима за заштиту законитости бранилаца окривљеног Југослава Михајловића, адвоката Драгоша Цукавца и адвоката Зијадина Аземиа и Александра Ђорђевића, поднетим против правноснажних пресуда Вишег суда у Врању К 62/20 од 24.03.2022. године и Апелационог суда у Нишу Кж1 389/22 од 06.06.2022. године, у седници већа одржаној дана 29.09.2022. године, једногласно је донео
П Р Е С У Д У
I ОДБИЈА СЕ као неоснован захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног Југослава Михајловића, адвоката Драгоша Цукавца поднет против правноснажних пресуда Вишег суда у Врању К 62/20 од 24.03.2022. године и Апелационог суда у Нишу Кж1 389/22 од 06.06.2022. године.
II ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољен захтев за заштиту законитости бранилаца окривљеног Југослава Михајловића, адвоката Зијадина Аземиа и Александра Ђорђевића, поднет против правноснажних пресуда Вишег суда у Врању К 62/20 од 24.03.2022. године и Апелационог суда у Нишу Кж1 389/22 од 06.06.2022. године.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Вишег суда у Врању К 62/20 од 24.03.2022. године, окривљени Југослав Михајловић оглашен је кривим за кривично дело напад на службено лице у вршењу службене дужности из члана 323. став 4. у вези става 3. и 1. КЗ, за које му је утврђена казна затвора у трајању од три године и шест месеци и за кривично дело напад на службено лице у вршењу службене дужности из члана 323. став 3. у вези става 2. и 1. КЗ, за које му је утврђена казна затвора у трајању од једне године и три месеца и осуђен је на јединствену казну затвора у трајању од четири године.
Истом пресудом окривљени је обавезан да накнади трошкове кривичног поступка и судског паушала суду, као и трошкове кривичног поступка оштећеном АА и оштећеном ББ, наведене у изреци пресуде, у року од 15 дана од дана правноснажности пресуде под претњом принудног извршења. Поред тога, истом пресудом оштећени су ради остваривања имовинскоправног захтева, у смислу члана 258. став 4. ЗКП, упућени на парницу.
Пресудом Апелационог суда у Нишу Кж1 389/22 од 06.06.2022. године, усвајањем жалбе ВЈТ у Врању и делимичним усвајањем жалби браниоца окривљеног, преиначена је пресуда Вишег суда у Врању К 62/20 од 24.03.2022. године, у погледу правне оцене дела и у делу одлуке о кривичној санкцији, тако што Апелациони суд у Нишу, све радње окривљеног Југослава Михајловића, за које је наведеном пресудом оглашен кривим, правно квалификује као једно кривично дело напад на службено лице у вршењу службене дужности из члана 323. став 4. у вези става 3. и 1. КЗ и окривљеног Југослава Михајловића осуђује на казну затвора у трајању од пет година, у коју казну му се урачунава време проведно у притвору од 30.11.2014. године до 12.12.2014. године, док се жалбе бранилаца окривљеног у осталом делу одбијају као неосноване и, у непреиначеном делу, првостепена пресуда потврђује.
Против наведених правноснажних пресуда, захтеве за заштиту законитости поднели су:
- бранилац окривљеног Југослава Михајловића, адвокат Драгош Цукавац због битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 4) ЗКП, повреде кривичног закона из члана 439. тачка 2) ЗКП, са предлогом да Врховни касациони суд усвоји поднети захтев, да укине побијане пресуде и предмет врати на поновно одлучивање или да преиначи побијану пресуду, тако што ће окривљеног ослободити од оптужбе и на основу члана 488. став 3. ЗКП одложити извршење правноснажне пресуде.
- браниоци окривљеног Југослава Михајловића, адвокати Зијадин Аземи и Александар Ђорђевић због повреде закона из члана 485. став 1. тачка 1) ЗКП, док из образложења произилази битна повреда одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 2) ЗКП и члан 438. став 1. тачка 9) и 11) ЗКП, са предлогом да Врховни касациони суд усвоји поднети захтев и преиначи побијане пресуде и окривљеног ослободи од оптужбе за наведено кривично дело.
Врховни касациони суд је доставио примерак захтева за заштиту законитости Републичком јавном тужиоцу сходно одредби члана 488. став 1. Законика о кривичном поступку, те је у седници већа коју је одржао у смислу члана 490. ЗКП, без обавештења Републичког јавног тужиоца и браниоца окривљеног, сматрајући да њихово присуство није од значаја за доношење одлуке (члан 488. став 2. ЗКП), размотрио списе предмета и правноснажне пресуде против које је захтев за заштиту законитости поднет, па је, по оцени навода изнетих у захтевима, нашао:
Захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног Југослава Михајловића, адвоката Драгоша Цукаваца, је неоснован, док је захтев за заштиту законитости бранилаца окривљеног окривљеног Југослава Михајловића, адвоката Зијадина Аземиа и Александра Ђорђевића, недозвољен.
У образложењу захтева за заштиту законитости бранилац окривљеног Југослава Михајловића, адвокат Драгош Цукавац указује на повреду кривичног закона из члана 439. тачка 1) ЗКП, наводећи да изрека пресуде не садржи све елементе кривичног дела, опис кривице, те истиче да није описан један од општих услова за постојање кривичног дела а то је противправност. Поред тога, бранилац у захтеву наводи да нису описани ни посебни елементи предметног кривичног дела јер се под нападом на службено лице подразумевају радње које су физички и непосредно усмерене на тело службеног лица којима се угрожава његов телесни интегритет, па је неопходно постојање умишљаја.
Кривично дело напад на службено лице у вршењу службене дужности из члана 323. став 1. Кривичног законика чини онај ко нападне или прети да ће напасти службено лице у вршењу службене дужности. Ставом 3. истог члана прописана је строжа казна уколико је дело из става 1. учињено према службеном лицу у вршењу послова јавне или државне безбедности, а ставом 4. истог члана, прописано је строжа казна затвора уколико приликом извршења дела из става 1. и 3. овог члана учинилац сужбеном лицу нанесе тешку телесну повреду.
Окривљени Југослав Михајловић је у време и на месту описаном у изреци првостепене пресуде „са умишљајем и у стању урачунљивости, напао службена лица у вршењу послова јавне безбедности и то оштећене АА и ББ полицијске службенике ПУ у ..., на тај начин што је приликом поступања оштећених који су заједно са полицијским службеником ВВ радили на сузбијању кријумчарења илегалних миграната...те приликом обављања полицијских послова оштећених – спречавање, откривање и расветљавање кривичних дела сходно члану 410. ст.1 тач.3 Закона о полицији..и приликом примене полицијских овлашћења – провера и утврђивање идентитета лица, у смислу чл.30. ст.2. тач.2. истог закона, док се налазио у свом путничком возилу....у тренутку када су му пришли оштећени АА и ББ са његове стране, односно леве возачеве стране возила, те је након што је отворио врата возача и након што се оштећени АА легитимисао службеном легитимацијом и рекао му да изађе из возила, најпре је возилом кренуо уназад и отвореним вратима захватио ошт. АА и ошт. ББ, услед чега су исти пали на асвалт, којом приликом је предњим левим точком возила крећући се уназад прешао преко ногу ошт. АА, да би затим нагло возилом кренуо напред и возилом прешао преко грудног коша ошт. АА који је лежао на коловозу...којом приликом је ошт. АА задобио тешке телесне повреде... а ошт. ББ задобио лаке телесне повреде...“
По налажењу Врховног касационог суда, супротно тврдњама браниоца, у изреци првостепене пресуде описане радње за које је окривљени оглашен кривим садрже сва законска обележја кривичног дела напад на службено лице у вршењу службене дужности из члана 323. став 4. у вези става 3. и 1. КЗ, јер у конкретном случају напад на службена лица, која су обављала полицијске послове – спречавање, откривање и расветљавање кривичних дела, обухвата радње које су физички и непосредно управљене на тела службених лица. Напад, као алтернативно постављена радња извршења овог кривичног дела је извршен кретањем возила окривљеног назад па напред, са намером да возилом нанесе повреде оштећенима, што је и учинио, чиме је у изреци пресуде јасно дефинисана радња кривичног дела, а елементи умишљаја и противправности као обележја кривичног дела су садржани у наведеном опису напада.
Стога су неосновани наводи захтева за заштиту законитости браниоца којима указује на повреду кривичног закона из члана 439. тачка 1) ЗКП, да изрека пресуде не садржи обележја кривичног дела из члана 323. став 4. у вези става 3. и 1. КЗ.
Поред тога у образложењу захтева бранилац окривљеног Југослава Михајловића, адвокат Драгош Цукавац истиче битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 9) ЗКП, наводима да је оптужба прекорачена, али исту образлаже на тај начин што истиче да су разлози дати у образложењу пресуде противречни изреци пресуде, да суд није дао разлоге којим то изведеним доказима утврђује битну чињеницу да је окривљени неколико метара возилом вукао оштећеног, као и услед чега су код оштећеног АА наступиле тешке телесне повреде, на који начин указује на битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 2) ЗКП. Поред тога, бранилац истиче битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 11), наводећи да је изрека пресуде неразумљива. Бранилац даље износи сопствену анализу догађаја, анализира исказе сведока оштећених, као и сведока ГГ, закључке судова, те медицинску документацију оштећених из списа предмета, те оспорава чињенична утврђења нижестепених судова у погледу предузимања радњи од стране окривљеног и указује на примену начела „in dubio pro reo“.
Међутим, полемишући са чињеничним стањем утврђеним у побијаним правноснажним пресудама и изношењем оцене доказа и закључака, који су супротни оцени, чињеничним утврђенима и закључцима нижестепених судова, бранилац заправо указују на погрешно или непотпуно утврђено чињенично стање, односно на повреду закона из члана 440. ЗКП, која повреда није прописана чланом 485. став 4. ЗКП као дозвољен разлог за подношење захтева, па се Врховни касациони суд у оцену ових навода захтева није упуштао.
Поред тога бранилац у захтеву истиче повреде кривичног закона у погледу урачунавања притвора окривљеном, на који начин указује на повреду одредаба из члана 439. тачка 4) ЗКП, која повреда, као ни повреде закона из члана 438. став 1. тачка 11) и члана 438. став 2. тачка 2) ЗКП, нису прописане чланом 485. став 4. ЗКП као дозвољен разлог за подношење захтева, па се Врховни касациони суд у оцену ових навода захтева није упуштао.
Бранилац у захтеву нумерише и битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 4) ЗКП и повреду закона из члана 439. тачка 2) ЗКП, али ове повреде не образлаже, па захтев у односу на истакнуте повреде, нема прописан садржај, у смислу члана 484. ЗКП.
Браниоци окривљеног Југослава Михајловића, адвокати Зијадин Аземи и Александар Ђорђевић, у образложењу захтева за заштиту законитости нумеришу битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 9) ЗКП, наводима да је оптужба прекорачена, али исту образлажу на тај начин што истичу да су разлози дати у образложењу пресуде противречни изреци пресуде, да суд није дао разлоге о чињеницама које су предмет доказивања, а дати разлози су нејасни и у знатној мери противречни, на који начин указује на битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 2) ЗКП.
Браниоци окривљеног Југослава Михајловића, адвокати Зијадин Аземи и Александар Ђорђевић, у образложењу захтева наводе и да је повређен закон на штету окривљеног, јер је нејасна узрочно – последична веза између радње окривљеног и настале последице у виду лаких телесних повреда код оштећеног ББ, као и да је нејасно услед чега су код оштећеног АА наступиле тешке телесне повреде. Поред тога у образложењу захтева адвокати дају сопствену интерпретацију следа догађаја, оцене доказа, анализе исказа сведока оштећених, као и сведока ГГ, као и медицинске документације везане за повреде сведока оштећених, те анализирају став суда у погледу оцене вештачења, на који начин указују на повреду закона из члана 440. ЗКП, оспоравајући чињенично стање утврђено у правноснажно окончаном поступку, износећи своје чињеничне закључке, а који закључци су другачији од оних утврђених у побијаним пресудама.
Поред тога браниоци окривљеног Југослава Михајловића, адвокати Зијадин Аземи и Александар Ђорђевић, у образложењу захтева нумеришу и битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 11) ЗКП.
Како чланом 485 став 4. ЗКП, који прописује разлоге због којих окривљени, односно његов бранилац, сходно правима која у поступку има, у смислу члана 71. тачка 5) ЗКП, могу поднети захтев за заштиту законитости, против правноснажне одлуке и поступка који је претходио њеном доношењу, није предвиђена могућност подношења овог ванредног правног лека због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, односно повреде закона из члана 440. ЗКП, као ни због битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 2) ЗКП и члана 438. став 1. тачка 11) ЗКП, то је Врховни касациони суд, захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног Југослава Михајловића, адвоката Зијадина Аземиа и Александра Ђорђевића у наведеном делу, оценио као недозвољен.
Из свих изнетих разлога, налазећи да побијаним пресудама није учињена повреда кривичног закона из члана 439. тачка 1) ЗКП, на коју се неосновано указује захтевом за заштиту законитости бранилац окривљеног Југослава Михајловића, адвоката Драгоша Цукавца, Врховни касациони суд је на основу члана 491. став 1. ЗКП одлучио као у ставу I изреке пресуде и захтев одбио као неоснован, а захтев за заштиту законитости бранилаца окривљеног Југослава Михајловића, адвоката Зијадина Аземиа и Александра Ђорђевића је одбацио као недозвољен, на основу одредбе члана 487. став 1. тачка 2) ЗКП у вези члана 485. став 4. ЗКП и одлучио као у ставу II изреке пресуде.
Записничар-саветник Председник већа-судија
Маша Денић, с.р. Биљана Синановић, с.р.
За тачност отправка
Управитељ писарнице
Марина Антонић