Против правноснажне пресуде донете у другом степену тужиља је, због погрешне примене материјалног права, благовремено изјавила ревизију предвиђену чланом 404. ЗПП (посебна ревизија).

Према наведеној одредби (став 1), ревизија је изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која не би могла да се побија ревизијом, ако је по оцени Врховног касационог суда потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе као и ако је потребно ново тумачење права.

Тужиља је поднетом тужбом тражила судску заштиту од злостављања на раду. Одредбом члана 29. став 4. и 5. Закона о спречавању злостављања на раду („Службени гласник Републике Србије“ број 36/10) прописано је да спор из става 1. и 2. тог члана јесте радни спор и да се, ако тим законом нису предвиђена посебна правила, у споровима за остваривање судске заштите због злостављања на раду или у вези са радом сходно примењују одредбе закона којим се уређује парнични поступак.

Закон о спречавању злостављања на раду не садржи одредбе о правним лековима (редовним и ванредним), осим у члану 33. став 4. којим је прописано да против решења о одређивању привремене мере ради спречавања насилног поступања или ради отклањања ненадокнадиве штете, није дозвољена посебна жалба. Зато се у погледу права на ревизију у овом поступку примењују одредбе о поступку у парницама из радних односа, садржане у XXIX глави Закона о парничном поступку, односно остале одредбе тог закона под условом из члана 436. ЗПП. Према члану 441. ЗПП, ревизија је дозвољена у парницама у споровима о заснивању, постојању и престанку радног односа. У овом случају предмет спора је заштита од злостављања на раду па се у погледу дозвољености ревизије не може применити одредба члана 441. ЗПП, али ни одредба члана 403. став 3. тог закона јер је у тужби вредност предмета спора одређена износом од 10.000,00 динара који је очигледно нижи од динарске противвредности од 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан њеног подношења.

По оцени ревизијског суда, у овом спору нема места одлучивању о посебној ревизији из неког од разлога прописаних чланом 404. став 1. ЗПП. Одлуке у оваквим споровима зависе од утврђеног чињеничног стања, подведеног под норму садржану у члану 6. став 1. Закона о спречавању злостављања на раду. У конкретном случају нижестепени судови су, полазећи од утврђеног чињеничног стања, закључили да одређене радње (премештај тужиље на рад у друге просторије туженог у истом месту рада) не представљају злостављање на раду јер уживају судску заштиту према одредбама Закона о раду, а да тужиља није учинила вероватним да су друге радње предузете у циљу повреде или угрожавања личног и професионалног интегритета, односно њеног угледа и достојанства. Наводи ревидента, поткрепљени примерима из одлука редовних судова, односно Уставног суда не оправдавају одлучивање ради уједначавања судске праксе управо зато што одлука о постојању злостављања на раду је фактичко питање које зависи од чињеница утврђених у сваком конкретном случају. Одлука Уставног суда на коју се ревидент позива донета је у поступку утврђивања несагласности општег акта једне здравствене установе којим је уређено стицање и располагање приходом оствареним пружањем услуга из области стоматолошке заштите и није у непосредној вези са предметом овог спора.

Из наведених разлога, на основу члана 404. ЗПП, одлучено је као у првом ставу изреке, а на основу члана 410. став 2. тачка 5. и члана 413. истог закона, као у другом ставу изреке.

Председник већа - судија

Бранислав Босиљковић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић