Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија Добриле Страјина, председника већа, Гордане Комненић и Драгане Миросављевић, чланова већа, у парници тужиоца АА из ..., чији је пуномоћник Александар Цветановић, адвокат из ..., против тужених ББ и ВВ, обојица из ..., чији је заједнички пуномоћник Стојан Такић, адвокат из ..., ради утврђења, одлучујући о ревизијама странака изјављеним против пресуде Апелационог суда у Нишу Гж 1182/2019 од 10.12.2019. године, у седници одржаној 08.02.2023. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

ОДБАЦУЈУ СЕ, као недозвољене ревизије странака изјављене против пресуде Апелационог суда у Нишу Гж 1182/2019 од 10.12.2019. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Лесковцу П 723/18 од 31.05.2018. године, ставом првим изреке, утврђено је да је тужилац по основу сопственог доприноса у брачној и породичној заједници сувласник на ½ идеалних делова породичне стамбене зграде, тзв. „стара кућа“, димензија 10 х 11 м, која се састоји од приземља и спрата и која се налази на северозападном делу кп. бр. .., и на ½ идеалних делова од породичне стамбене зграде, тзв. „нова кућа“, димензија 12 х 8 м, која се састоји од подрума, локала са магацином у сутерену, приземљу и спрата, која се налази на југозападном делу кп. бр. .. КО ..., што су тужени дужни признати и трпети. Ставом другим изреке, утврђено је да заоставштину сада пок. ГГ представља ½ идеалних делова породичне стамбене зграде тзв. „стара кућа“, димензија 10 х 11 м и ½ од 2/3 идеалних делова кп. бр. .. КО ..., што су тужени дужни признати и трпети. Ставом трећим изреке, утврђено је да је тужилац по основу законског наслеђа иза смрти пок. ГГ сувласник на 1/3 идеалних делова од ½ од 2/3 идеалних делова кп. бр. .. КО ... и сувласник на 1/3 идеалних делова од ½ идеалних делова породичне стамбене зграде тзв. „стара кућа“ димензија 10 х 11 м, која се састоји од приземља и спрата и која се налази на северозападном делу кп. бр. .. . Ставом четвртим изреке, одбијен је, као неоснован захтев тужиоца којим је тражио да се утврди да заоставштину сада пок. ГГ представља ½ идеалних делова од тзв. „нова кућа“, димензија 12 х 8 м и ½ од 2/3 идеалних делова кп. бр. .. КО ... и да је тужилац по основу законског наслеђа иза смрти пок. ГГ сувласник на 1/3 идеалних делова од ½ од 2/3 идеалних делова кп. бр. .. КО ... и на 1/3 идеалних делова од ½ идеалних делова тзв. „нова кућа“, димензија 15 х 8 м. Ставом петим изреке обавезан су тужени да тужиоцу на име трошква поступка солидарно плате 180.300,00 динра.

Пресудом Апелационог суда у Нишу Гж 1182/2019 од 10.12.2019. године, ставом првим изреке, укинута је првостепена пресуда у делу става првог изреке којим је утврђено да је тужилац власник на ½ идеалних делова породичне стамбене зграде тзв. „нова кућа“, ставу трећем и ставу четвртом изреке. Ставом другим изреке, утвређено да је тужилац по основу сопственог доприноса у брачној и породичној заједници свуласник на ½ идеалних делова породичне стамбене зграде тзв. „нова кућа“ димензија 12 х 8 м, која се састоји од подрума, локала са магацином у сутерену, приземља и спрата, која се налази на југозападном делу кп. бр. .. КО ..., што су тужени дужни признати и трпети. Ставом трећим изреке, утврђено да је тужилац по основу законског наслеђа иза смрти пок. ГГ, сувласник на 1/3 идеалних делова од ½ од 2/3 идеалних делова кп. бр. .. КО ... и сувласник на 1/3 идеалних делова од ½ идеалних делова породичне стамбене зграде тзв. „стара кућа“ димензија 10 х 11 м, која се састоји од приземља и спрата и која се налази на северозападном делу кп. бр. .. . Ставом четвртим изреке, одбијен је, као неоснован део захтева тужиоца којим је тражио да се утврди да заоставштину сада пок. ГГ представља ½ идеалних делова од тзв. „нова кућа“ димензија 12 х 8 м и ½ од 2/3 идеалних делова кп. бр. .. КО ..., као и да је тужилац по основу законског наслеђа иза смрти пок. ГГ сувласник на 1/3 идеалних делова од ½ од 2/3 иделаних делова кп. бр. .. КО ... и на 1/3 идеалних делова од ½ идеалних делова тзв. „нова кућа“ димензија 12 х 8 м. Ставом петим изреке, обавезани су тужени да тужиоцу на име трошкова поступка солидарно плате 251.975,00 динара.

Против правноснаже пресуде донете у другом степену, странке су благовремено изјавиле ревизије, тужилац због погрешне примене материјалног права, тужени из свих законом прописаних разлога.

Тужилац је дао одговор на ревизију.

Испитујући дозвољеност изјављених ревизија на основу члана 401. став 2. тачка 5. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, бр.125/04 и 111/09), који се примењује на основу члана 506. став 1. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, бр. 72/11) Врховни касациони суд је утврдио да су ревизије странака недозвољене.

Чланом 23. став 1. Закона о изменама и допунама Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, бр. 55/14), прописано је да ће се поступак који је започет по Закону о парничном поступку („Службени гласник РС“, број 72/11, 49/13-УС и 74/13- УС), и није окончан пре ступања на снагу овог закона спровести по одредбама овог закона.

Тужба ради утврђења поднета је 16.09.2004. године, а на рочишту одржаном 12.10.2004. године утврђена је вредност предмета спора у износу од 1.000.000,00 динара.

Пресудом Апелационог суда у Нишу од 16.12.2010. године укинута је пресуда Општинског суда у Лесковцу од 11.07.2007. године, након чега је решењем првостепеног суда од 28.03.2014. године прекинут поступак, а решењем од 22.01.2018. године настављен поступак. Првостепена пресуда донета је 31.05.2018. године, а побијана другостепена пресуда 10.12.2019. године.

С обзиром на то да је парнични поступак у овом имовинском спору започет пре 01.02.2012. године, као дана ступања на снагу Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, бр. 72/11), то се не могу применити одредбе овог закона већ ранијег Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, бр.125/04 и 111/09). Једини изузетак је одредба члана 23. став 3. Закона о изменама и допунама Закона о парничном поступку којом је прописана гранична новчана вредност од које зависи дозвољеност ревизије у свим поступцима, без обзира на време њиховог покретања и примену одговарајућег процесног закона. Према наведеној одредби ревизија је дозвољена у свим поступцима у којима вредност предмета спора побијаног дела прелази динарску вредност од 40.000 евра односно 100.000 евра у привредним споровима, по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе, који нису правноснажно решени до дана ступања на снагу Закона о изменама и допунама Закона о парничном поступку.

Парнични поступак започет је 16.09.2004. године тужбом за утврђење права својине на непокретности и правноснажно је окончан другостепеном пресудом донетом 10.12.2019. године, којом је укинута првостепена пресуда и одлучено о захтевима тужилоца. Вредност предмета спора је 1.000.000,00 динара, који новчани износ представља вредност од 13.187 евра на дан подношења тужбе.

С обзиром на то да вредност предмета спора правноснажне пресуде не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе, то су ревизије странака недозвољене (члан 23. став 3. Закона о изменама и допунама Закона о парничном поступку). На другачију оцену дозвољености изјављених ревизија не утиче чињеница што је другостепеном пресудом укинута првостепена пресуда и одлучено о захтевима тужиоца, јер се у овој парници, покренутој 16.09.2004. гоидне не примењују остале одредбе Закона о изменама и допунама Закона о парничном поступку па ни одредба члана 13. став 1. тачка 2. којом је измењена одредба члана 403. став 2. Закона о парничном поступку и прописана дозвољеност ревизије против другостепене пресуде којом је укинута првостепена пресуда и одлучено о захтевима.

Из наведених разлога, Врховни касациони суд је на основу члана 404. у вези члана 401. став 2. тачка 5. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, бр.125/04 и 111/09) одлучио као у изреци.

Председник већа – судија

Добрила Страјина, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић