Виши суд у Панчеву је решењем Гж 153/22 од 10.05.2022. године, ставом првим изреке, усвојио жалбу туженог и преиначио решење Основног суда у Вршцу П 399/20 од 24.11.2021. године, па је пресудио тако што је одбио тужбени захтев тужилаца за утврђење да је тужени починио чин сметања поседа тако што је у Вршцу, у Ул ... бр. .., провалом врата и заменом катанаца на улазним вратима бокса у подруму последњег са десне стране подрума, тужиоцима онемогућио улаз у исти бокс у подруму, који су до тада користили, као и да се наложи туженом да изврши повраћај у пређашње стање коришћења подрумских просторија – бокса у подруму последњег са десне стране и преда кључ од улазних врата подрумских просторија тужиоцима, те ослободи наведене подрумске просторије у стамбеној згради у Вршцу, Ул. ... бр. .. од свих лица и ствари, тако тако што ће одмах, тј. у року од 8 сати омогућити несметано коришћење наведених подрумских просторија од стране тужилаца и уздржавати се надаље од оваквог или сличног узнемиравања и ометања тужилаца у коришћењу наведених подрумских просторија, под претњом новчане казне, а ако то не учини, овлашћени су тужиоци да путем стручног лица одмах изврше потребне радове на успостави пређашњег стања, тако што ће на предметном стану извршити промену браве на улазним вратима, под претњом принудног извршења, као и да тужиоцу накнаде трошкове парничног поступка, као неоснован. Ставом другим изреке, обавезани су тужиоци да туженом солидарно накнаде трошкове парничног поступка од 229.500,00 динара. Ставом трећим изреке, обавезани су тужиоци да туженом солидарно накнаде трошкове жалбеног поступка од 33.000,00 динара.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену тужиоци су изјавили благовремену ревизију због погрешне примене материјалног права и предложили да се ревизија сматра изузетно дозвољеном, на основу одредбе члана 404. Закона о парничном поступку, ради уједначавања судске праксе.

Одредбом члана 404. став 1. Закона о парничном поступку (''Службени гласник РС'', бр. 72/11 ... 18/20), прописано је да је ревизија изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која не би могла да се побија ревизијом, ако је по оцени Врховног касационог суда потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачење права (посебна ревизија).

По оцени Врховног касационог суда, у конкретном случају нису испуњени закоснки услови прописани одредбом члана 404. став 1. Закона о парничном поступку, за одлучивање о ревизији тужиоца, као изузетно дозвољеној, јер није потребно разматрање правних питања од општег интереса или правних питања у интересу равноправности грађана, нити је потребно уједначавање судске праксе и ново тумачење права, пошто се ради о парници ради сметања државине у којој одлука о основаности тужбеног захтева и примени материјалног права зависи од утврђеног чињеничног стања у сваком конкретном предмету. С тим у вези, тужиоци нису приложили другачије одлуке судова у истој или битно сличној чињенично-правној ситуацији као у предметном случају.

Из изложених разлога, Врховни касациони суд је одлуку као у ставу првом изреке донео применом одредбе члана 404. став 2. Закона о парничном поступку.

Врховни касациони суд је испитао дозвољеност ревизије у смислу одредбе члана 410. став 2. тачка 5., у вези члана 420. став 6. Закона о парничном поступку и утврдио да ревизија није дозвољена.

Одредбом члана 452. став 5. Закона о парничном поступку, прописано је да против решења донетих у парницама због сметања државине ревизија није дозвољена.

У конкретном случају, ревизијом тужилаца побија се решење донето у парници због сметања државине у којој је, према наведеној одредби Закона о парничном поступку, искључено право на изјављивање ревизије, што значи да је ревизија недозвољена, пошто је изјављена против одлуке против које се по закону не може да изјави. Околност да је другостепени суд усвојио жалбу и преиначио првостепено решење тако што је одбио тужбени захтев тужилаца, не чини ревизију дозвољеном, на основу одредбе члана 403. став 2. тачка 2. Закона о парничном поступку, јер је могућност изјављивања ревизије у споровима због сметања државине искључена одредбом члана 452. став 5. истог Закона.

Из наведених разлога, Врховни касациони суд је одлуку као у ставу другом изреке донео на основу одредбе члана 413., у вези члана 410. став 2. тачка 5. Закона о парничном поступку.

Председник већа - судија

Добрила Страјина, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић