Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Звездане Лутовац, председника већа, Драгане Маринковић и Иване Рађеновић, чланова већа, у парници тужиље АА из ..., чији је пуномоћник Биљана Микићевић, адвокат из ..., против тужене Прве крагујевачке гимназије, Крагујевац, коју заступа Државно правобранилаштво, Одељење у Крагујевцу, ради накнаде трошкова за исхрану и регрес, одлучујући о ревизији тужиље изјављеној против пресуде Апелационог суда у Крагујевцу Гж1 786/22 од 12.07.2022. године, у седници одржаној 14.12.2022. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија тужиље изјављена против пресуде Апелационог суда у Крагујевцу Гж1 786/22 од 12.07.2022. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Крагујевцу П1 863/21 од 11.10.2021. године, ставом првим изреке, ставом првим изреке, тужена је обавезана да тужиљи исплати и то: на име накнаде регреса за коришћење годишњег одмора за период од 01.04.2018. године до 01.04.2021. године и на име трошкова за исхрану у току рада за исти период, појединачне месечне износе са законском затезном каматом чија су висина и датуми доспећа ближе одређени у овом ставу изреке. Ставом другим изреке, тужена је обавезана да на име тужиље изврши уплату доприноса за ПИО надлежном Фонду ПИО за период од 01.04.2018. године до 01.04.2021. године, на износе из става првог изреке. Ставом трећим изреке, тужена је обавезана да тужиљи накнади трошкове парничног поступка у износу од 59.500,00 динара, са законском затезном каматом од извршности пресуде до коначне исплате.

Пресудом Апелационог суда у Крагујевцу Гж1 786/22 од 12.07.2022. године, преиначена је првостепена пресуда, тако што је одбијен тужбени захтев којим је тужиља тражила да се тужена обавеже да јој исплати и то: на име накнаде регреса за коришћење годишњег одмора за период од 01.04.2018. године до 01.04.2021. године и на име трошкова за исхрану у току рада за исти период, појединачне месечне износе са законском затезном каматом чија су висина и датуми доспећа ближе одређени у овом ставу изреке; одбијен је тужбени захтев тужиље којим је тражила да се тужена обавеже да на њено име изврши уплату доприноса за ПИО надлежном Фонду ПИО за период од 01.04.2018. године до 01.04.2021. године, на износе из става првог изреке, а тужиља је обавезана да туженој накнади трошкове парничног поступка од 13.500,00 динара.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену тужиља је благовремено изјавила ревизију због погрешне примене материјалног права и непотпуно и погрешно утврђеног чињеничног стања.

Тужена је поднела одговор на ревизију тужиље.

Испитујући дозвољеност ревизије на основу члана 410. став 2. тачка 3. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“ број 72/11...18/20), Врховни касациони суд је утврдио да ревизија тужиље није дозвољена.

Према стању у предмету, тужиља је првостепеном суду предала поднесак 16.11.2022. године којим повлачи ревизију изјављену против пресуде Апелационог суда у Крагујевцу Гж1 786/22 од 12.07.2022. године.

Према члану 410. став 2. тачка 3. ЗПП, ревизија је недозвољена ако је ревизију изјавило лице које је повукло ревизију. Према одредби члана 413. ЗПП неблаговремену, непотпуну или недозвољену ревизију одбациће ревизијски суд решењем ако то, у границама својих овлашћења (члан 410), није учинио првостепени суд.

Како је тужиља повукла ревизију изјављену против пресуде Апелационог суда у Крагујевцу Гж1 786/22 од 12.07.2022. године, то је ревизија недозвољена.

На основу члана 413. ЗПП, Врховни касациони суд је одлучио као у изреци.

Председник већа – судија
Звездана Лутовац, с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Марина Антонић