Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Р 83/2023
05.04.2023. година
Београд
Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Јелице Бојанић Керкез, председника већа, Весне Станковић и Радославе Мађаров, чланова већа, у парници тужиоца АА из ..., против тужене Републике Србије – Високи савет судства, Први основни суд у Београду, чији је законски заступник Државно правобранилаштво из Београда, одлучујући о захтеву Првог основног суда у Београду за одређивање другог стварно надлежног суда за поступање у предмету тог суда Прр 41/23, у седници већа одржаној дана 05.04.2023. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
За поступање у предмету Првог основног суда у Београду Прр 41/23, ОДРЕЂУЈЕ СЕ Други основни суд у Београду.
О б р а з л о ж е њ е
Дана 17.02.2023. године тужилац је Првом основном суду у Београду поднео тужбу тражећи обавезивање тужене на исплату накнаде нематријалне штете на име повреде права на суђење у разумном року учињене у прдмету Првог основног суда у Београду И 636/18, утврђене правоснажним решењем Првог основног суда у Београду Р4и 393/22 од 20.12.2022. године.
Први основни суд у Београду, уз допис Прр 41/23 од 15.03.2023. године, доставио је списе предмета Врховном касационом суду, ради одређивања другог стварно надлежног суда за поступање у овом предмету и као оправдан разлог за свој захтев навео да према наводима тужбе, тужиља потражује од тужене накнаду штете због незаконитог поступања Првог основног суда у Београду, при чему је као тужени, поред Републике Србије, означен и Први основни суд у Београду, коме је тужба и поднета.
Врховни касациони суд је одлучујући о захтеву суда за одређивање другог стварно надлежног суда на основу одредби члана 62. став 1. и 7. Закона о парничном поступку – ЗПП („Службени гласник РС“ бр.72/11, 49/13-УС, 74/13-УС, 55/14, 87/18 и 18/20), а у вези одредбе члана члана 30. став 2. Закона о уређењу судова („Службени гласник РС“ бр. 116/08, 104/09, 101/10, 31/11, 78/11, 101/11, 101/13, 40/15, 106/15, 13/16, 108/16, 113/17, 65/18 - УС, 87/18 и 88/18 - УС), утврдио да је захтев основан.
Одредбом члана 62. став 1. ЗПП је прописано да надлежни суд првог степена може сам или на предлог странке да поднесе захтев највишем суду одређене врсте да одреди да у поједином предмету поступа други стварно надлежни суд, ако је очигледно да ће тако лакше да се спроведе поступак или ако за то постоје други оправдани разлози. Одредбом става 7. овог члана, да, о захтеву надлежног суда првог степена из става 1. овога члана одлучује веће највишег суда одређене врсте.
Према оцени Врховног касационог суда, у конкретној ситуацији су испуњени услови за тражену делегацију из одредбе члана 62. став 1. ЗПП, зато што разлог изнет у захтеву првостепеног суда представља оправдан разлог, који је од утицаја за делегацију другог стварно надлежног суда.
Из изнетих разлога, Врховни касациони суд је на основу одредби члана 62. став 1. и 7. ЗПП, одлучио као у изреци.
Председник већа-судија
Јелица Бојанић Керкез,с.р.
За тачност отправка
Управитељ писарнице
Марина Антонић