Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Узп 90/2023
02.06.2023. година
Београд

Врховни суд, у већу састављеном од судија: Гордане Џакула, председника већа, Јелене Ивановић и Иване Рађеновић, чланова већа, са саветником Мирелом Костадиновић, као записничарем, решавајући о захтеву Фонда за хуманитарно право из Београда, Дечанска број 12, кога заступа као пуномоћник Михаило Павловић, адвокат из ..., улица ..., за преиспитивање судске одлуке – пресуде Управног суда 27 У 10752/20 од 29.03.2023. године, у предмету информација од јавног значаја, у нејавној седници већа одржаној дана 02.06.2023. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

Захтев се ОДБАЦУЈЕ.

О б р а з л о ж е њ е

Подносилац захтева је предложио преиспитивање пресуде Управног суда 27 У 10752/20 од 29.03.2023. године, којом је, ставом првим диспозитива, одбијена његова тужба поднета против решења Повереника за информације од јавног значаја и заштиту података о личности број 071-01-579/2020-03 од 26.06.2020. године, којим је одбијена његова жалба изјављена против решења Тужилаштва за ратне злочине у Београду, ПИ бр. 4/20 од 13.02.2020. године и одбијен захтев тужиоца за накнаду трошкова поступка по жалби. Првостепеним решењем од 13.02.2020. године, одбијен је као неоснован захтев тужиоца за приступ информацијама од јавног значаја. Ставом другим диспозитива побијане пресуде одбијен је захтев тужиоца за накнаду трошкова управног спора.

У поступку претходног испитивања поднетог захтева Врховни суд је нашао да је захтев недозвољен.

Одредбом члана 49. став 1. Закона о управним споровима (''Службени гласник РС'' 111/09), је прописано да против правноснажне одлуке Управног суда странка и надлежни јавни тужилац могу да поднесу Врховном касационом суду (сада Врховном суду) захтев за преиспитивање судске одлуке. Ставом 2. истог члана закона је прописано да захтев може да се поднесе када је то законом предвиђено, у случајевима када је суд одлучивао у пуној јурисдикцији и у стварима у којима је у управном поступку била искључена жалба, а ставом 3. је прописано да захтев може да се поднесе због повреде закона, другог прописа или општег акта или повреде правила поступка која је могла бити од утицаја на решење ствари.

Из побијане пресуде и навода захтева произлази да је пре доношења побијане пресуде вођен управни поступак у коме је подносилац овог захтева изјавио жалбу против решења првостепеног органа, о којој је одлучено оспореним решењем, чија законитост је оцењена побијаном пресудом Управног суда, због чега нису испуњени процесни услови прописани цитираним ставом 2. члана 49. Закона о управним споровима за подношење овог ванредног правног средства, јер захтев за преиспитивање није предвиђен законом у овој управној ствари, Управни суд није одлучивао у пуној јурисдикцији и у управном поступку није била искључена жалба.

Одредбом члана 53. став 1. Закона о управним споровима је прописано да ће, недозвољен или неблаговремен захтев или захтев који је поднело неовлашћено лице, Врховни касациони суд (сада Врховни суд) одбацити решењем.

Са изнетих разлога, налазећи да је поднети захтев недозвољен Врховни суд је на основу одредбе члана 53. став 1. Закона о управним споровима, одлучио као у диспозитиву решења.