Осуђени Ј.С. налази се на издржавању казне затвора по правноснажној пресуди Врховног суда Србије Кж. I број 29/07 од 19.03.2007. године од 08.11.2006. године. Одредбом члана 3. Закона о амнестији, прописано је да се правноснажно осуђена лица, којима је изречена јединствена казна затвора, ослобађају од извршења јединствене казне за проценат ослобођења од извршења казне прописан тим Законом, претходно утврђене појединачне казне за кривична дела обухваћена овом амнестијом. Члан 1. став 1. Закона о амнестији одређује да се ослобађају од извршења 25% изречене казне затвора лица правноснажно осуђена за кривична дела која су прописана законима Републике Србије или су била прописана законима који су престали да важе, а која се на дан ступања на снагу тог закона налазе на издржавању казне затвора у Републици Србији или још нису ступила на издржавање казне затвора или чији премештај је ради издржавања те казне извршен у иностранству. Побијаним решењем Вишег суда у Београду окривљени Ј.С. ослобођен је од извршења 25% јединствене казне затвора у трајању од дванаест година по правноснажној пресуди Врховног суда Србије Кж. I број 29/07 од 19.03.2007. године, што чини укупно умањење казне за три године, те је одређено извршење остатка јединствене казне затвора у трајању од девет година. Врховни касациони суд налази да је Виши суд у Београду доносећи овакву одлуку поступио противно одредби члана 3. Закона о амнестији којом је прописано да се јединствена казна умањује за проценат ослобођења од извршења претходно утврђене појединачне казне за кривична дела која су обухваћена амнестијом, чиме је на штету окривљеног учинио повреду закона на коју се основано указује захтевом за заштиту законитости. С`тога је Врховни касациони суд уважио захтев за заштиту законитости као основан и преиначио правноснажно решење Вишег суда у Београду К број 4129/12 - Кв број 4495/12 од 22.11.2012. године, тако што је на основу члана 3. Закона о амнестији најпре утврдио проценат ослобођења од извршења казне претходно утврђених појединачних казни које су ушле у састав јединствене казне на коју је окривљени осуђен правноснажном пресудом Врховног суда Србије Кж. I број 29/07 од 19.03.2007. године. Наиме, јединствена казна затвора у трајању од дванаест година на коју је окривљени Ј.С. осуђен правноснажном пресудом Врховног суда Србије Кж. I број 29/07 од 19.03.2007. године састоји се од претходно утврђених појединачних казни затвора и то: за кривично дело убиства из члана 113. Кривичног законика казна затвора у трајању од 10-десет година, за кривично дело разбојништва у покушају из члана 168. став 1. КЗ РС у вези члана 19. ОКЗ-а казна затвора у трајању од 3-три године и за кривично дело недозвољено држање оружја и експлозивних материја из члана 348. став 1. КЗ РС казна затвора у трајању од 1- једне године.

С`тога је Врховни касациони суд, имајући у виду кривична дела за која је окривљени Ј.С. правноснажно осуђен наведеном пресудом Врховног суда Србије, а која су обухваћена овом амнестијом, у смислу члана 3. и члана 1. став 1. Закона о амнестији, најпре, за сваку претходно утврђену појединачну казну одредио проценат ослобођења од извршења казне а затим утврдио део казне од чијег је извршења осуђени ослобођен. Тако је утврђено да се све претходно утврђене појединачне казне затвора по правноснажној пресуди Врховног суда Србије Кж. I број 29/07 од 19.03.2007. године имају умањити за по 25%, па се казна затвора у трајању од 10-десет година за кривично дело убиства из члана 113. Кривичног законика умањује за 2-две године и 6-шест месеци, казна затвора у трајању од 3-три године за кривично дело разбојништва у покушају из члана 168. став 1. КЗ РС у вези члана 19. ОКЗ-а умањује за 9-девет месеци и казна затвора у трајању од 1-једне године за кривично дело недозвољено држање оружја и експлозивних материја из члана 348. став 1. КЗ умањује за 3-три месеца. Надаље, када се јединствена казна затвора по правноснажној пресуди Врховног суда Србије Кж. I број 29/07 од 19.03.2007. године умањи за време ослобођења од извршења појединачних казни затвора, утврђено је да је део казне од кога је осуђени Ј.С. ослобођен од извршења, укупно 3-три године и 6-шест месеци, те је одређено да је остатак казне који се има извршити 8-осам година и 6- шест месеци у коју се осуђеном урачунава време проведено у притвору и на издржавању јединствене казне затвора почев од 14.02.2005. године, па надаље. С`тога је Врховни касациони суд, уважавајући наводе захтева за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца у којима се истиче повреда закона из члана 3. Закона о амнестији, преиначио решење Вишег суда у Београду К број 4129/12 - Кв број 4495/12 од 22.11.2012. године, тако што је утврдио део казне за који се осуђени има ослободити и одредио да се према окривљеном Ј.С. има извршити остатак казне у трајању од осам година и шест месеци, у коју казну му се урачунава време проведено у притвору и на издржавању јединствене казне затвора од 14.02.2005. године па надаље. Из изнетих разлога, на основу члана 30. став 1. Закона о уређењу судова и применом члана 425. став 1. ЗКП-а, Врховни касациони суд је одлучио као у изреци ове пресуде.
Записничар-саветник,                                                                                                  Председник већа -
Весна Веселиновић, с.р.                                                                                   судија Јанко Лазаревић, с.р.