Пресудом Вишег суда у Зрењанину Кж1 169/22 од 05.04.2023. године одбијена је као неоснована жалба браниоца окривљеног АА, па је пресуда Основног суда у Зрењанину К бр 295/20 од 01.03.2022. године потврђена.

Против наведених правноснажних пресуда захтев за заштиту законитости поднео је бранилац окривљеног АА, адвокат Страхиња Јанић, због битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 1) ЗКП и 438. став 2 тачка 3) ЗКП, са предлогом да Врховни суд побијане пресуде укине и предмет врати првостепеном суду на поновно одлучивање.

Врховни суд је доставио примерак захтева за заштиту законитости Врховном јавном тужиоцу, сходно одредби члана 488. став 1. ЗКП и, у седници већа коју је одржао без обавештења Врховног јавног тужиоца и браниоца окривљеног, сматрајући да њихово присуство није од значаја за доношење одлуке (члан 488. став 2. ЗКП), након разматрања списа предмета и правноснажних пресуда против којих је захтев за заштиту законитости поднет, те након оцене навода изложених у захтеву, нашао:

Захтев је неоснован у делу у коме се односи на битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 1) ЗКП, док је у осталом делу недозвољен.

Указујући на битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 1) ЗКП, бранилац окривљеног у захтеву за заштиту законитости наводи да је на главном претресу 01.03.2022. године заменик ОЈТ-а извршио измену чињеничног описа оптужног предлога, тако што је у 11 реду након речи „неће вратити“, додао речи „а за време трајања брачне заједнице често је вређао речима да су све ку.ве у болници па и она и омаловажавао, говорећи да је аљкава и неспособна“, а овакав чињенични опис дела је преписан у изреку првостепене пресуде, а што, према наводима захтева, не садржи време наводног извршења кривичног дела, јер термин „често“ не представља временску одредницу, већ евентуалну учесталост, док је навод „за време трајања брачне заједнице“ временски неодређен, јер је брачна заједница окривљеног и оштећене трајала 12 година (од ...2008. године до ...2020. године). Имајући у виду временски период у коме је трајала брачна заједница, време доношења првостепене пресуде, као и запрећену казну за кривично дело које је окривљеном било стављена на терет, према наводима захтева, у погледу овог кривичног дела наступила је апсолутна застарелост кривичног гоњења или бар релативна застарелост кривичног гоњења (вређање и омаловажавање у току трајања брачне заједнице могло се десити најкасније до 29.02.2016. године, али се могло догађати и пре тог датума), па је релативна застарелост наступила најкасније 29.02.2019. године, а апсолутна застарелост кривичног гоњења 29.02.2022. године, дакле пре доношења првостепене пресуде, због чега су побијане пресуде донете уз битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 1) ЗКП.

Из изреке првостепене пресуде у односу на коју је поднет захтев за заштиту законитости, произилази да је окривљени АА дана 26.01.2020. године у Зрењанину, у тржном центру „Авив парк“, у стању када је могао да схвати значај свога дела и да управља својим поступцима, претњом да ће напасти на живот и тело и безобзирним понашањем угрожавао спокојство и душевно стање члана своје породице – своје бише супруге, оштећене ББ, тако што је на напред описаном месту, где је оштећена ББ дошла са њиховом заједничком децом, ВВ (рођена 2008. године) и ГГ (рођен 2011. године), пришао оштећеној и обратио јој се речима: „Будеш ли ми претила са одузимањем оружја и не будеш ли деци вратила телефоне, убићу те“, након чега јој се поново обратио речима да ако отац оштећене ББ буде и даље говорио лоше о њему, све ће их убити, да би се потом обратио деци речима: „Тамо где ме ваша мама пошаље ја ћу изаћи, али се она више неће вратити“, а за време трајања брачне заједнице често је вређао речима да су све ку.ве у болници, па и она и омаловажавао говорећи да је аљкава и неспособна, при чему је био свестан свога дела, хтео његово извршење и био свестан да је његово дело забрањено.

По налажењу Врховног суда из изреке првостепене пресуде, јасно произилази да је кривично дело за које окривљени АА оглашен кривим извршено дана 26.01.2020. године, а да наводи изреке да је за време трајања брачне заједнице окривљени АА оштећену ББ „често вређао речима...“ и омаловажавао „говорећи јој...“ представљају опис ранијег понашања окривљеног и претходног насиља које је вршио према оштећеној који представља шири контекст извршења конкретне радње кривичног дела за које је у овом кривичном поступку оглашен кривим, па је захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног у делу у коме се указује да изрека првостепене пресуде не садржи време извршења кривичног дела и да је у односу на кривично дело за које је окривљени оглашен кривим наступила апсолутна, односно релативна застарелост кривичног гоњења, од стране Врховног суда оцењен као неоснован.

Бранилац окривљеног АА у захтеву за заштиту законитости наводи да је окривљеном повређено право на одбрану, јер је суд одбио све доказне предлоге одбране – саслушање очевидаца малолетне ВВ, сведока ДД и ЂЂ, а одбијен је и предлог за психијатријско вештачење окривљене ББ, са образложењем да су наведени предлози усмерени ка одуговлачењу поступка, а да је при томе суд одржао непотребна три рочишта, иако је све доказе могао да концетрише на једном рочишту, чиме се захтевом указује на битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 3) ЗКП, у вези члана 395. ЗКП.

Одредбом члана 485. став 4. ЗКП, таксативно су набројане повреде закона због којих је окривљеном и његовом браниоцу дозвољено подношење захтева за заштиту законитости, па како битна повреда одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 3) ЗКП, није законом прописана повреда закона због које је окривљеном и његовом браниоцу дозвољено подношење овог ванредног правног лека, Врховни суд је поднети захтев у овом делу оценио као недозвољен.

Из напред наведених разлога донета је одлука као у изреци на основу одредбе члана 491. став 1. ЗКП и члана 487. став 1. тачка 2) у вези члана 485. став 4. ЗКП.

Записничар-саветник,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                       за Председника већа-судија,

Татјана Миленковић, с.р.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                    Милена Рашић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић