Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужиља је благовремено изјавила ревизију због погрешне примене материјалног права, побијајући је у ставовима првом и трећем изреке.

Против решења о трошковима поступка из става другог изреке другостепене пресуде, тужени ББ је благовремено изјавио ревизију због погрешне примене материјалног права.

Поднеском од 23.04.2021. године, тужени ББ је повукао изјављену ревизију.

Врховни касациони суд је испитао побијану пресуду на основу члана 399. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“ број 125/04 и 111/09) који се у овом поступку примењује на основу члана 506. став 1. ЗПП („Службени гласник РС“ број 72/11 ... 18/20) и утврдио да је ревизија тужиље основана, док ревизија туженог ББ није дозвољена.

У спроведеном поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 361. став 2. тачка 9. ЗПП, на коју ревизијски суд пази по службеној дужности.

Према утврђеном чињеничном стању, родитељи парничних странака су 1960. године купили парцелу, у улици ... број ..., у ... и започели изградњу куће, тако што су завршили темеље и извели грубе радове на изградњи сутерена који је тако незавршен остао до 1978. године, када је ангажманом тужиље добијена нова грађевинска дозвола 27.02.1981. године, за извођење радова на изградњи нове породичне стамбене зграде према основном пројекту из 1960. године, са допунским пројектом из 1981. године. Родитељи странака су изјавом која је оверена у Другом општинском суду под Ов .../... од 27.01.1981. године, дали одобрење тужиљи и сину, овде туженом ББ да могу да подигну стамбени кредит за зидање породичне зграде, ради решавања стамбеног проблема и исту оптерете хипотеком. Родитељи странака су 16.07.1981. године, са тужиљом и туженим ББ закључили уговор о поклону започете зграде, тако што су им пренели по 1/2 идеалног дела са правом коришћења плаца. Тужиља је од 1966. године била на раду у ... и наставила је започету изградњу 1981. године која је трајала до 1985. године, због чега је у том периоду боравила у ... и бавила се искључиво изградњом куће, тако што је ангажовала ЗЗ „ГГ“ која је издала потврду да су сва потраживања регулисана кроз окончану ситуацију од 06.12.1983. године. Тужиља је платила све накнаде и таксе, комуналне трошкове, припрему пројекта и план градње и ангажовала се лично, тако што је била присутна на градилишту, помагала радницима, истоваривала и возила грађу камионом који је купила, а у изградњу предметне куће уложила је новац добијен продајом куће у ... улици број ... у ... . Поред тога тужиља је исплатила сва четири кредита које су она и тужени ББ узели, вршећи личне уплате по признаницама и дајући трајни налог банци када се вратила у ... да се са њене девизне штедне књижице врши месечна отплата за сва четири кредита. Тужиља је такође вршила плаћање рата по уговору закљученом са Заводом за изградњу Града Београда, ради учешћа инвеститора у трошковима уређивања градског грађевинског земљишта. Оценом налаза и мишљења судског вештака грађевинске струке, утврђена је грађевинска и тржишна вредност предметне непокретности у време завршетка градње 1985. године, као и у време вештачења, а такође и тржишна вредност катастарске парцеле, те вредност сутеренског дела изграђеног почетком 60-тих година, на дан почетка градње приземља и спрата 1981. године, као и на дан вештачења. Тужени ББ је крајем 1975. године отишао у ... да ради у тужиљиној ..., а после 1981. године почео је да ... и није учествовао у изградњи куће осим финансијски, износом од 8.000 ДМ који је незнатан у односу на вредност објекта, док тужена ВВ није учествовала у изградњи било каквим улагањем. У оставинском поступку након смрти мајке парничних странака, њихов отац је изјавио да он и његова покојна супруга немају ништа са кућом и да би је требало издвојити из заоставштине. Затим је покренут парнични поступак у коме је правноснажном пресудом Другог општинског суда у Београду П 5005/91 од 25.03.1993. године, усвојен тужбени захтев и из састава заоставштине пок. ДД издвојена 1/2 породичне стамбене зграде број ... у корист тужиље и у тој парници тужиоца ББ, што је тужена ВВ била дужна да призна и трпи, а по образложењу ове пресуде тужиоци су тражили издвајање из заоставштине наведеног дела, као деца оставиље и њеног супруга, јер су својим средствима допринели изградњи предметне непокретности. Пресудом Другог општинског суда у Београду П 3343/07 од 14.12.2009. године, која је делимично потврђена, а делимично преиначена пресудом Апелелационог суда у Београду Гж 13463/10 од 12.05.2011. године, утврђено је да је ништав и да не производи правно дејство уговор о поклону Ов .../... од 19.04.1996. године, закључен између оца парничних странака и туженог ББ и усвојен је основни противтужбени захтев овог туженог те је утврђено да је ништав и да не производи правно дејство уговор о поклону закључен између тужиље и оца странака Ов .../... од 17.04.1996. године. На основу решења Другог општинског суда у Београду ДН 5988/96 од 10.05.1996. године, дозвољена је у ЗКУЛ ... КО ..., промена по пријавном листу уписом куће кућни број ... у улици ... описаној као ЗК тело II на кп бр .../... од 12,7 м2, и укњижба права власништва на истој кући у корист туженог ББ са 3/4 и тужиље са 1/4 идеалног дела. Решењем Другог општинског суда у Београду О 2669/06 од 10.08.2006. године, на целокупној заоставштини пок. ЂЂ (оца странака) за наследнике по законском основу наслеђивања оглашена су деца оставиоца са по 1/3 идеалног дела на имовини ближе описаној у изреци решења (непокретности ван Београда и новац на рачуну у банци).

Полазећи од овако утврђеног чињеничног стања нижестепени судови су закључили да су родитељи парничних странака дали сагласност тужиљи и туженом ББ да по добијању грађевинске дозволе наставе изградњу започетог објекта, па је тужиља позвала тужене ради договора о изградњи, али како они нису имали средстава, тужиља је својим радом и средстима изградила предметну непокретност у целини. Тужбени захтев је делимично усвојен и утврђено право својине тужиље на 1/2 идеалног дела предметне непокретности, док је у преосталом делу (за још 1/2 идеалног дела) захтев одбијен као неоснован, будући да је пресудом Другог општинског суда у Београду П 5005/91 од 25.03.1993. године, правноснажно пресуђено о том делу, тако што је утврђено да су тужиља и овде тужени ББ сувласници на 1/2 породичне стамбене зграде која је предмет тужбеног захтева. По аргументацији другостепеног суда, наведена 1/2 предметне непокретности, издвојена је из заоставштине мајке парничних странака и под претпоставком једнаких удела тужиље и туженог ББ извршена је укњижба у њихову корист (по ¼), па иако је тужиља скоро искључиво својим средствима и радом изградила породичну стамбену зграду, имајући у виду парцелу на којој је зидана кућа, темељ и сутерен као почетну базу за изградњу (коју су им родитељи поклонили на једнаке делове), тужиља не може бити искључиви власник куће.

По оцени Врховног касационог суда, нижестепене одлуке у побијаном делу засноване су на погрешној примени материјалног права због чега је чињенично стање непотпуно утврђено.

У конкретном случају, тужиља је тужбом тражила утврђење да је искључиви власник предметне непокретности по основу изградње сопственим средствима и сагласности оца парничних странака који јој је пренео право прече градње на основу одредаба тада важећег Закона о грађевинском земљишту. Према утврђењу нижестепених судова родитељи парничних странака су дали сагласност и одобрење тужиљи и туженом ББ да на парцели на којој су започели изградњу објекта наставе започету изградњу по добијању грађевинске дозволе, што је тужиља учинила и својим радом и средствима изградила предметни објекат у целини, док тужени у изградњи нису учествовали, осим што је тужени ББ дао износ од 8.000 ДМ који је незнатан у односу на вредност објекта. Правноснажном пресудом Другог општинског суда у Београду П 5005/91 од 25.03.1993. године, усвојен је тужбени захтев тужилаца АА и ББ па је издвојена из састава заоставштине сада пок. ДД 1/2 породичне стамбене зграде број ... у улици ... број ... у ..., саграђена на кп.бр. .../... КО ..., у корист тужилаца што је у тој парници тужена ВВ дужна да призна и трпи. Да би се једна правна ствар сматрала пресуђеном ствари потребно је да је раније донета правноснажна пресуда којом је одлучено о истом тужбеном захтеву, између истих странака и да је тужбени захтев био заснован на истом животном догађају из прошлости тј. на идентичним чињеницама. Имајући у виду наведено, не може се прихватити као правилан закључак нижестепених судова, да се у конкретном случају ради о правноснажно пресуђеној ствари у погледу 1/2 идеалног дела предметне непокретности са подједнаким уделима тужиље и туженог ББ у стицању по основу градње, будући да наведеном правноснажном пресудом, није опредељена висина сувласничких удела за сваког од њих, већ је 1/2 породичне стамбене зграде број ... у улици ... број ... у ... издвојена из састава заоставштине сада пок. ДД (мајке странака). Следом тога, код заузетог становишта о правноснажно пресуђеној ствари (у ком случају се тужба одбацује) додатна аргументација другостепеног суда да иако је тужиља скоро искључиво својим средствима и радом изградила непокретност, имајући у виду вредност парцеле на којој је зидана кућа, темељ и сутерен као почетну базу за изградњу (коју су им родитељи поклонили на једнаке делове), да она не може бити искључиви власник куће, што представља разлоге о (не)основаности преосталог дела тужбеног захтева.

Како нижестепени судови због погрешног правног становишта о правноснажно пресуђеној ствари, нису оценили садржину и значај изведених доказа у целини и утврдили битне чињенице о висини сувласничког удела тужиље у стицању права својине на предметној непокретности, то је Врховни касациони суд укинуо нижестепене пресуде у побијаном делу и предмет вратио првостепеном суду на поновно суђење. Одлука о трошковима поступка је укинута јер иста зависи од коначног исхода овог спора.

На основу члана 407. став 2. ЗПП, одлучено је као у ставу првом изреке.

Испитујући дозвољеност изјављене ревизије туженог ББ на основу члана 404. ЗПП, Врховни касациони суд је нашао да ревизија није дозвољена. Наиме, по члану 401. став 2. тачка 3. ЗПП, ревизија је недозвољена ако је ревизију изјавило лице које је одустало од ревизије, па како је у конкретном случају тужени ББ поднеском повукао изјављену ревизију, то је ревизија недозвољена.

На основу члана 404. ЗПП одлучено је као у ставу другом изреке.

Председник већа – судија

Звездана Лутовац, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић