Одлучујући о дозвољености изјављене ревизије на основу члана 404. став 2. Закона о парничном поступку - ЗПП („Службени гласник РС“, бр.72/11...18/20), Врховни касациони суд је утврдио да нису испуњени услови за одлучивање о ревизији као изузетно дозвољеној, на основу члана 404. ЗПП у вези члана 30. став 2. Закона о ванпарничном поступку („Службени гласник СРС“, бр. 25/82, 48/88, „Службени гласник РС“, бр. 46/95 ... 106/15).

У конкретном случају, предлагач је поднео предлог за рехабилитацију у смислу члана 1. став 1. тачка 4. Закона о рехабилитацији, јер је пресудом Војног суда у Београду К 493/93 од 02.09.1993. оглашен кривим за извршење кривичног дела неизвршење и одбијање извршења наређења из члана 201. став 1. КЗ СРЈ и осуђен на казну затвора у трајању од осам месеци, зато што је као војник ВП ... ..., дана 06.07.1993. године одбио да прими и изврши наређење непосредног старешине ББ, мајора, председника комисије за пријем регрута, да након јављања на служење војног рока, прими војничку униформу и осталу припадајућу опрему, а затим наређење ВВ, поручника, заменика командира, да се задужи са аутоматском пушком и другом опремом, изјављујући да не може то да учини због својих верских убеђења. Разлог, због којег предлагач тражи рехабилитацију је чињеница што је као припадник верске заједнице Јеховини сведоци због својих верских уверења одбио да носи оружје као војник ВЈ, за време служења војног рока, с позивом на приговор савесности. Код утврђеног да је предлагач постао припадник верске заједнице Јеховини сведоци крштењем ...1993. године, да му је, када се јавио у касарну у ... било понуђено да вози службенике, са оружјем или без али да је то одбио, другостепени суд је закључио да се не може сматрати да је предлагач осуђен противно начелима правне државе и опште прихваћеним стандардима људских права и слобода, због чега је преиначио првостепено решење и захтев предлагача одбио у смислу члана 1. Закона о рехабилитацији. Имајући у виду садржину тражене правне заштите, чињенице утврђене у поступку, начин одлучивања и разлоге на којима је заснована одлука другостепеног суда, Врховни касациони суд је оценио да је другостепена одлука у складу са праксом ревизијског суда и правним ставовима израженим у одлукама Врховног касационог суда у истим или сличним чињеничним и правним основом, због чега нема услова за одлучивање о ревизији као изузетно дозвољеној, а ради уједначавања судске праксе. У односу на одлуке на које се указује у ревизији, Врховни касациони суд сматра да није реч о идентичној чињеничној и правној ситуацији као што је у овом предмету, те да нема разлога за одлучивање о ревизији као изузетно дозвољеној у циљу уједначавања судске праксе. Осим тога, ревизија је усмерена на разрешење чињеничног питања конкретног спора, што није разлог за одлучивање о ревизији као изузетно дозвољеној.

Из наведених разлога, Врховни касациони суд је на основу члана 404. ЗПП одлучио као у ставу првом изреке.

Одлучујући о дозвољености ревизије, применом члана 410. став 2. тачка 5. у вези са чланом 420. ЗПП, на чију примену упућује члан 30. став 2. Закона о ванпарничном поступку, Врховни касациони суд је утврдио да ревизија предлагача није дозвољена.

Закон о рехабилитацији („Службени гласник РС“, број 92/2011), у члану 18. став 3. прописује да против правноснажног решења у поступку рехабилитације није дозвољена ревизија.

Имајући у виду да у овом поступку ревизија није дозвољена, како је то прописано чланом 18. став 3. Закона о рехабилитацији, то је Врховни касациони суд одлучио као у ставу другом изреке, на основу члана 413. у вези са чланом 420. став 6. ЗПП, на чију примену упућује члан 30. став 2. Закона о ванпарничном поступку.

Председник већа – судија

Добрила Страјина, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић