Пресудом Апелационог суда у Нишу Гж 1435/21 од 08.02.2022. године, ставом првим изреке, одбијене су као неосноване жалбе тужиље АА и тужиоца ЂЂ и потврђена пресуда Основног суда у Нишу П 7208/18 од 05.11.2020. године. Ставом другим изреке одбачена је жалба тужених

Против правноснажне другостепене пресуде тужиља АА је благовремено изјавила ревизију, због битне повреде одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права. Из садржине ревизије произлази да се ревидира на део другостепене пресуде којом је потврђена првостепена пресуда.

Врховни суд је испитао побијану пресуду у границама прописаним одредбом члана 408. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“ бр. 72/11... 18/20) и утврдио да је ревизија тужиље неоснована.

У поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП, на коју ревизијски суд пази по службеној дужности.

Према утврђеном чињеничном стању, сада пок. ЕЕ, бивши из ... и сада пок. ЗЗ, бивша из ..., били су супружници. Тужиља АА и тужена ББ су њихова деца, а тужилац ЂЂ и тужени ИИ су деца тужиље АА, док су тужена ВВ и ГГ деца тужене ББ, а тужени ДД је дете тужене ВВ. Сада пок. ЕЕ је уговором о поклону о уступању права трајног коришћења закљученим дана 08.02.1993. године који је оверен код Општинског суда у Нишу под Ов број 3671/93 дана 05.03.1993. године поклонио овде туженој ББ ½ од своје 1/8 на кат. парц. бр. 8435/1, 7, 8, 9 и 12 које су уписане у ЛН 2298 КО ... Пок. ЕЕ је за живота сачинио и својеручно завештање дана 27.05.1997. године. Тим завештањем је навео да имовина којом располаже представља његову личну имовину и да је исту наследио од оца и бабе и сам купио без ичије помоћи, а имовину је распоредио тако што је ћерки ББ овде туженој дао одређене катастарске парцеле као и ½ куће у ... у улици ... са локалом и помоћном зградом, подрумом и покретним стварима које се у њој нађу. Ћерки АА, овде тужиљи, оставио је одређене парцеле. Унуку ЂЂ по ћерки АА, овде тужиоцу оставио је ½ куће у ... у улици ... са локалом, помоћним зградама и подрумом, као и покретне ствари које се у њој налазе, док је парцеле 2377 и 2378 које чине једну целину оставио унуцима ЂЂ и ИИ, унукама ГГ и ВВ и праунуку ДД свима у површини од по 380 квадрата. Цркви у ... је оставио кп. бр. ... КО ... а преосталу имовину и то парцеле делова од кат. парц. 2378, кп. бр. 5046 и кп. бр. 8435/08 у означеним површинама као и новац који се нађе у моменту његове и ЗЗ смрти, оставио је ћерки ББ уз услов да овде тужена ББ га гледа, помаже, лечи и издржава, пази и негује у случају болести и то њега и сада пок. ЗЗ, а у случају смрти пристојно да их сахрани и подигне им споменик и да подушја у складу са месним обичајима изда. Наведену имовину сада пок. ЕЕ је стекао по основу уговора о доживотним издржавању који је као давалац издржавања закључио са својом бабом по оцу сада пок. ЈЈ, део је добио од свог оца који је своју имовину за живота поделио синовима, а део је стекао својим радом и средствима. Покојни ЕЕ је радио као ..., а локал у кући у улици ... број ... у ... издавао је у закуп. ЕЕ је преминуо дана ....2006. године. Иза њега је вођен оставински поступак пред Општинским судом у Нишу под О 495/06 а решењем тог суда од 25.05.2016. године поступак је прекинут и учесница АА, овде тужиља упућена да у парници докаже да наведено завештање пок. ЕЕ од 27.05.1997. године је правно неважеће јер је пок. ЕЕ располагао и имовином свог брачног друга, као и да имовина из уговора о поклону Ов 3671/93 од 15.03.1993. године представља његову заоставштину. У оставинском поступку сада пок. ЗЗ (супруга ЕЕ) није оспорила предметно завештање, нити је истицала повреду свог нужног наследног дела наведеним располагањима. Сада пок. ЗЗ (која је умрла ...2016. године) сачинила је судско завештање дана 19.02.2009. године којим је сву имовину која се води на њено име, као и имовину за коју се утврди да је њена судским путем, а за који је покренула спор, а ради се о ½ куће у ... у улици ... број ..., оставила у наслеђе ћерки ББ. Од наследника пок. ЗЗ је оставила тужиљу – ћерку АА и тужену – ћерку ББ. Вештачењем од стране вештака грађевинске струке утврђена је вредност куће, локала и плаца у ..., а вештачењем од стране вештака пољопривредне струке утврђена је укупна вредност пољопривредних парцела којима је сада пок. ЕЕ располагао предметним уговором о поклону и завештањем као и вредност дела сваке странке појединачно који је требало да им припадне по тим правним основама.

Тужиља је тужбом од 21.06.2006. године тражила да се утврди да је предметно завештање које је оставио покојни ЕЕ неважеће, да се уз враћање поклона утврди заоставштина покојног ЕЕ величина њеног наследног нужног дела, да се утврди према туженима да је назначеним завештањем и уговором о поклону повређено њено право на нужни део и да се изврши редукција истих. Поднеском од 26.12.2018. године тужиља је поред наведених тужбених захтева истакла и евентуални тужбени захтев којим је тражила да се утврди да је право на нужни део у висини који одговара ½ вредности заоставштине који би јој припао као законском наследнику пок. ЕЕ и да се тужени обавежу да јој ову вредност исплате. Поднеском од 27.02.2020. године тужиља је прецизирала тужбени захтев али у истом као тужене није означила ЂЂ и ИИ, оба из ...

При овако утврђеном чињеничном стању, првостепени суд је полазећи од одредбе члана 3. став 1. и чланова 40, 42, 43, 44, 58. и 59. Закона о наслеђивању као и члана 211. ЗПП, одлучујући о тужбеном захтеву тужиље закључио да је исти неоснован, налази да је тужба у овој правној ствари поднета 21.06.2006. године када је тужиља свој захтев определила као стварно-правни захтев. Евентуални тужбени захтев у смислу облигационог потраживања тужиља је определила тек 26.12.2018. године. Из тога произлази да је евентуални тужбени захтев тужиља поднела након протека рока, тј. да је потраживање из евентуалног тужбеног захтева тужиље застарело. Што се тиче стварно-правног захтева, првостепени суд налази да у овом случају не постоји потпуна пасивна легитимација на страни тужених. Иако је тужиља у тужби као тужене означила и ЂЂ и ИИ, поднеском од 27.02.2020. године када је прецизирала тужбени захтев та лица није означила као тужене, што указује на околност да је тужиља према истима повукла тужбу а како се тужени ЂЂ и ИИ нису противили томе произлази да су се сагласили са повлачењем тужбе. Када се поставља овакав тужбени захтев а да исти није усмерен ка свим наследницима, произлази да постоји недостатак потпуне пасивне легитимације. Ово из разлога што се у оваквим споровима, исти може решити на једнак начин према свим лицима у чију корист је учињено одређено располагање било путем поклона или путем завештања од стране оставиоца, а о чему све суд води рачуна по службеној дужности. Стога је и стварно-правни захтев тужиље одбијен као неоснован. Тужиља је практично сходно члану 202. ЗПП повукла тужбу према ЂЂ и ИИ, чему се они нису противили, па како не постоји потпуност процесне заједнице на страни тужених, то је захтев неоснован.

Првостепени суд је одбио и тужбени захтев тужиоца-противтуженог ЂЂ, налазећи да је исти неоснован јер он није тражио предају предметних непокретности које су му припале завештањем нити је тражио уређење начина коришћења непокретности која му је припала нити деобу истих.

Разлоге које је дао првостепени суд у свему је прихватио и другостепени суд, па је жалбу тужиље АА одбио као неосновану и потврдио пресуду Основног суда у Нишу од 05.11.2020. године.

По оцени Врховног суда, оваква одлука другостепеног суда је правилна. Чињеница је да одређени правни разлози нижестепених судова нису јасно истакнути. Наиме, Врховни суд налази да разлози у погледу неоснованости тужбеног захтева нису само у чињеници да тужиља у поднеску од 27.02.2020. године није означила као тужене ЂЂ и ИИ, те да се у смислу члана 202. ЗПП-а тим туженима, који се нису томе противили може сматрати да је тужба повучена и да томе не постоји потпуна процесна легитимација на страни тужених. Ово из разлога што је чланом 202. ЗПП прописано до када се може повући тужба. Међутим, Закон о парничном поступку не предвиђа могућност да се може сматрати да је тужба повучена ако прецизирањем тужбеног захтева нису означени сви тужени а исти су били означени у тужби или у неком ранијем прецизираном поднеску. Повлачење тужбе мора бити јасно изражено од стране тужиоца што овде није случај. Стога се не може сматрати да су се тужени ЂЂ и ИИ сагласили са повлачењем тужбе јер повлачења тужбе према њима од стране тужиље није било.

Међутим, из списа предмета произилази да је првостепени суд утврђивао чињенице да ли постоје оправдани разлози да се тужиљи удовољи у стварно-правном захтеву – да јој се призна у својину део заоставштине као нужни део. Првостепени суд утврђује да тужиља не живи у ... и није неопходно да јој на име нужног дела припадну одређена стварна права. Тужиља није дала разлоге зашто би било удовољено њеном ставно-правном захтеву. Даље, према члану 43. Закона о наслеђивању прописано је да нужном наследнику припада новчана противвредност нужног дела (облигационо право). На захтев нужног наследника, суд може одлучити да овоме припада одређени део ствари и права која чине заоставштину (стварно право). Одредбе из претходних ставова важе само ако завешталац у завештању није одредио природу нужног дела. Из овога произлази да је природа права на нужни део пре свега облигационо правна, а не стварно правна. Тужиља је подношењем тужбе тражила одређени део ствари и права који чине заоставштину тј. поставила је стварно-правни захтев а тек у току 2018. године облигационо-правни захтев. Према члану 58. Закона о наслеђивању прописано је да ако је нужни део повређен завештањем, исплата новчане противвредности може се захтевати у року од три године од дана проглашења завештања ако је нужни део повређен поклонима, допуна новчане противвредности може се захтевати у року од три године од смрти оставиочеве. ЕЕ је умро ...2006. године, а решењем Општинског суда у Нишу Ов 495/06 од 25.05.2016. године прекинут је оставински поступак и учесница АА је упућена на парницу да докаже да је завештање пок. ЕЕ неважеће и да је располагао имовином која не представља његову заоставштину. Простим израчунавањем временског оквира произлази да је протекао рок од три године било да се рачуна од дана смрти пок. ЕЕ или од дана када је проглашено завештање. Из тога произлази да је правилан закључак нижестепених судова да је потраживање из евентуалног тужбеног захтева тужиље застарело. Међутим, како се ради о евентуалном тужбеном захтеву, одлучивање о истом долази у обзир тек онда када суд одлучи о стварно-правном захтеву.

Дакле, у току поступка тужиља није дала разлоге зашто испоставља стварно- правни захтев везано за реализацију свог нужног дела јер је интенција законодавца у опредељењу да се пре свега нужни наследни део реализује кроз облигационо-правни захтев тј. исплатом у новчаном износу. Значи, правна природа на нужни део је пре свега облигационо-правна, а не стварно-правна, а из оправданих разлога који наследник мора доказати, суд може досудити и задовољење нужног дела кроз стварно право. Тужиља није доказала да постоје оправдани разлози да јој се досуди нужни део у облику стварних права.

Тужиља је тражила да се утврди да заоставштину пок. ЕЕ чини одређена непокретна имовина и новчани износ (став други изреке првостепене пресуде) те да се утврди да је њено право својине на наведеној имовини са уделом од ½ по основу законског наслеђивања, те да се тужени обавежу да јој то право признају. Назначена имовина није обухваћена ни поклоном ни завештањем, па произилази да тужиља није доказала правни интерес у погледу тог дела захтева, обзиром на чињеницу да остали наследници то не споре. Та имовина може да буде само од значаја у погледу прерачуна да ли је тужиљи повређен нужни део с обзиром на постојање уговора о поклону и завештања.

Имајући у виду све напред изнето, Врховни суд је на основу члана 414. ЗПП одлучио као у изреци.

Председник већа - судија

Гордана Комненић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић