.jpg "Sudska praksa")
Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев2 4901/2022
09.03.2023. година
Београд
Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Бранка Станића, председника већа, Татјане Миљуш, Мирјане Андријашевић, Татјане Матковић Стефановић и Јасмине Стаменковић, чланова већа, у парници тужиоца АА из ..., чији је пуномоћник Миомир Милосављевић, адвокат у ..., против туженог SERBIA ZIJIN COPPER ДОО Бор, ради поништаја анекса уговора о раду, одлучујући о ревизији тужиоца изјављеној против пресуде Апелационог суда у Нишу 3Гж1 2033/2022 од 02.08.2022. године, у седници већа одржаној дана 09. марта 2023. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
НЕ ДОЗВОЉАВА СЕ одлучивање о ревизији тужиоца изјављеној против пресуде Апелационог суда у Нишу 3Гж1 2033/2022 од 02.08.2022. године, као изузетно дозвољеној.
ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија тужиоца изјављена против пресуде Апелационог суда у Нишу 3Гж1 2033/2022 од 02.08.2022. године.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Основног суда у Бору П1 234/21 од 07.03.2022. године, у ставу I изреке усвојен је тужбени захтев тужиоца и поништен Анекс VI Уговора о раду бр. .. закључен дана 03. септембра 2020. године између тужиоца и туженог, као незаконит. У ставу II изреке обавезан је тужени да тужиоцу накнади трошкове поступка у износу од 114.750,00 динара са законском затезном каматом од извршности до коначне исплате.
Пресудом Апелационог суда у Нишу 3Гж1 2033/2022 од 02.08.2022. године, потврђена је наведена првостепена пресуда у ставу првом изреке и у том делу жалба туженог одбијена као неоснована. У ставу другом изреке преиначена је решење садржано у ставу другом изреке наведене првостепене пресуда тако што је обавезан тужени да тужиоцу накнади трошкове парничног поступка у износу од 57.000,00 динара са законском затезном каматом од извршности пресуде до коначне исплате, док је део захтева за накнаду трошкова поступка преко наведеног до износа 114.750,00 динара, досуђеног првостепеном пресудом, одбијен као неоснован.
Против става другог другостепене пресуде тужилац је изјавио благовремену ревизију због погрешне примене материјалног права. У ревизији се позива на одредбу члана 404. Закона о парничном поступку.
Према одредби члана 404. Закона о парничном поступку (''Службени гласник РС'' 72/11...18/20) ревизија је изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која не би могла да се побија ревизијом, ако је по оцени Врховног касационог суда потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачење права (посебна ревизија). О дозвољености и основаности посебне ревизије одлучује Врховни касациони суд у већу од пет судија.
Поступајући на основу цитиране законске одредбе Врховни касациони суд није дозволио одлучивање о посебној ревизији. Разлози ревизије не указују на потребу да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, нити је потребно ново тумачење права. Наводима ревизије истиче се нужност примене Тарифе о наградама и накнадама трошкова за рад адвоката, тарифног броја 14. Наведено питање није дозвољен разлог за посебну ревизију. Захтев за накнаду трошкова поступка представља споредно потраживање чија оправданост је различита у сваком поступку, па из овог разлога не може бити предмет оцене у смислу уједначавања судске праксе.
Из тих разлога је применом одредбе члана 404. став 2. Закона о парничном поступку одлучено као у првом ставу изреке овог решења.
Испитујући дозвољеност изјављене ревизије на основу одредбе члана 410. став 2. тачка 5. Закона о парничном поступку Врховни касациони суд је нашао да ревизија тужиоца није дозвољена.
Према члану 441. ЗПП ревизија је дозвољена у парницама у споровима о заснивању, постојању и престанку радног односа. Ван ових радних спорова ревизија није дозвољена, осим уколико се тужба не односи на новчано потраживање, када се примењује општи режим допуштености овог правног лека, према вредности предмета спора.
Право на подношење ревизије у смислу наведног оцењује се са становишта предмета главног захтева, а не споредних потраживања међу која спадају и трошкови поступка.
Како је ревизија изјављена против другостепене одлуке којом је преиначена одлука првостепеног суда о трошковима поступка, што не представља главни захтев већ споредно потраживање, то Врховни касациони суд налази да ревизија тужиоца није дозвољена. Осим тога, ревизија није дозвољена ни у смислу одредбе члана 403. став 2. тачка 2) ЗПП, којом је прописано да је ревизија увек дозвољена ако је другостепени суд преиначио првостепену пресуду и одлучио о захтевима странака, јер се та одредба не примењује у случају када је другостепени суд преиначио само одлуку о трошковима поступка.
На основу изложеног, Врховни касациони суд је одбацио ревизију тужиоца, применом члана 413. Закона о парничном поступку, у ставу другом изреке.
Председник већа – судија
Бранко Станић,с.р.
За тачност отправка
Управитељ писарнице
Марина Антонић
