Према одредби члана 404. став 1. ЗПП ревизија је изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која не би могла да се побија ревизијом, ако је по оцени Врховног касационог суда потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачење права (посебна ревизија).

Имајући у виду да је тужилац имао својство купца са већ оствареним прикључењем мерног уређаја на дистрибутивни систем путем којег му је вршена испорука електричне енергије када је на снагу ступио Закон о енергетици у 2014. године („Службени гласник РС“ бр. 145/14...35/23), који је у члану 198. регулисао шта представља неовлашћену потрошњу електричне енергије, између осталог под тачком 5. кумулативним прописивањем да је то случај када је крајњи купац оштетио жиг прописан Законом о метрологији, уз услов да се утврди неправилност мерења електричне енергије, а да се то не може поистоветити са ситуацијом када је рок важења жига истекао и тужиоцу било наложено од стране надлежне дирекције да ту неправилност отклони у одређеном року, по оцени Врховног суда у конкретном случају не постоји потреба за новим тумачењем права, разматрањем правних питања у циљу усаглашавања судске праксе, односно питања од општег интереса или у интересу равноправности грађана. Јасноћа норми не оставља простор другачијем тумачењу од изнетог, независно од околности да су уз ревизију приложене одлуке на које се тужени позива као примере о постојању другачије судске праксе, које не могу бити израз устаљене судске праксе, нити одступања од ње овде побијаном одлуком. Имајући у виду садржину тражене правне заштите и разлоге на којима су засноване пресуде нижестепених судова у овој правној ствари, као и наводе изнете у ревизији, по налажењу Врховног суда у овој правној ствари нису испуњени услови да се прихвати одлучивање о ревизији.

Из изнетих разлога, на основу члана 404. став 2. ЗПП, Врховни суд је одлучио као у ставу првом изреке.

Испитујући дозвољеност ревизије у смислу члана 410. став 2. тачка 5. ЗПП, Врховни суд је нашао да ревизија није дозвољена.

Одредбом члана 468. став 1. и 4. ЗПП, прописано је да се споровима мале вредности сматрају спорови у којима се тужбени захтев односи на потраживање у новцу које не прелази динарску противвредност 3.000 евра по средњем курсу НБС на дан подношења тужбе, као и спорови у којима предмет тужбеног захтева није новчани износ, а вредност предмета спора коју је тужилац у тужби навео не прелази износ из става 1. овог члана (члан 33. став 2).

Одредбом чланa 479. став 6. ЗПП прописано је да против одлуке другостепеног суда којом је одлучено у спору мале вредности ревизија није дозвољена.

Тужба ради чинидбе поднета је дана 01.12.2017. године. Вредност предмета спора означена у тужби је 10.000,00 динара и поступак је вођен по правилима о спору мале вредности.

Како је побијаном другостепеном пресудом одлучено у спору мале вредности у коме је према члану 479. став 6. ЗПП искључено право на изјављивање ревизије, то ревизија туженог није дозвољена.

На основу члана 413. Закона о парничном поступку, одлучено је као у другом ставу изреке.

Како састав одговора на ревизију није трошак који је неопходан за вођење парничног поступка, то је одбијен захтев тужиоца за накнаду трошкова ревизијског поступка, о чему је одлучено у ставу трећем изреке решења, у складу са чланом 165. ЗПП.

Председник већа - судија

Јелица Бојанић Керкез с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић