.jpg "Sudska praksa")
Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Рев 2170/2023
11.05.2023. година
Београд
Врховни суд, у већу састављеном од судија Бранка Станића, председника већа, Татјане Миљуш, Татјане Матковић Стефановић, Јасмине Стаменковић и Мирјане Андријашевић, чланова већа, у парници тужиљa АА и ББ, обе из ..., као правних следбеника пок. ВВ из ..., чији је пуномоћник Лидија Џеврња Вирониколић, адвокат у ..., против туженог ГГ из ..., чији је пуномоћник Жељко Парадиновић, адвокат у ..., ради дуга, одлучујући о ревизији туженог изјављеној против пресуде Апелационог суда у Београду Гж 6484/21 од 08.06.2022. године, у седници већа одржаној 11.05.2023. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
НЕ ДОЗВОЉАВА СЕ одлучивање о ревизији туженог изјављеној против пресуде Апелационог суда у Београду Гж 6484/21 од 08.06.2022. године, као изузетно дозвољеној.
ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија туженог изјављена против пресуде Апелационог суда у Београду Гж 6484/21 од 08.06.2022. године.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Првог основног суда у Београду П 25657/13 од 26.04.2016. године, у првом ставу изреке обавезан је тужени да тужиљи на име дуга по основу зајма исплати 15.338,75 евра у динарској противвредности по средњем курсу НБС на дан исплате, са домицилном каматом на 30.000,00 ДМ од 25.01.2000. године до 31.12.2001. године у динарској противвредности по средњем курсу НБС на дан исплате, на 15.338,75 евра са каматом коју прописује Европска централна банка за период почев од 01.01.2002. године па до 25.12.2012. године, све у динарској противвредности по средњем курсу НБС на дан исплате, а од 25.12.2012. године па до исплате на 15.338,75 евра по стопи прописаној Законом о затезној камати. У другом ставу изреке обавезан је тужени да тужиљи накнади трошкове парничног поступка у износу од 233.850,00 динара.
Пресудом Апелационог суда у Београду Гж 6484/22 од 08.06.2022. године, одбијена је жалба туженог и потврђена је првостепена пресуда у ставу првом изреке у делу којим је обавезан тужени ГГ да сада пок. ВВ, правној претходници тужиља, на име дуга по основу зајма исплати 15.338,75 евра у динарској противвредности по средњем курсу Народне банке Србије на дан исплате, и то са домицилном каматом на 30.000,00 дем од 25.01.2000. године до 31.12.2001. године у динарској противвредности по средњем курсу НБС на дан исплате, а на 15.338,75 евра са каматом коју прописује Европска централна банка за период почев од 01.01.2002. године до 25.12.2012. године, све у динарској противвредности по средњем курсу НБС на дан исплате и у ставу другом изреке, док је у преосталом делу преиначена првостепена пресуда тако што се обавезује тужени да тужиљама затезну камату досуђену на износ главног дуга од 15.338,75 евра према по стопи коју прописује Закон о затезној камати за период од 25.12.2012. године до исплате, исплати у динарској противвредности по средњем курсу НБС на дан исплате. Одбијени су захтеви парничних странака за накнаду трошкова другостепеног поступка.
Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужени је изјавио благовремену ревизију, због битне повреде одредаба парничног поступка и због погрешне примене материјалног права, с предлогом да се о ревизији одлучи као о изузетно дозвољеној на основу члана 404. ЗПП, ради уједначавања судске праксе.
Чланом 404. став 1. Закона о парничном поступку – ЗПП („Службени гласник РС“, бр.72/11... 10/23), прописано је да ревизија је изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која не би могла да се побија ревизијом, ако је по оцени Врховног касационог суда потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачење права (посебна ревизија), док је ставом 2. истог члана прописано да о дозвољености и основаности ревизије из става 1. овог члана одлучује Врховни касациони суд у већу од пет судија.
Правноснажном пресудом усвојен је тужбени захтев за исплату дуга по основу зајма у износу од 15.338,75 евра у динарској противвредности са затезном каматом као у изреци другостепене пресуде. Према образложењу нижестепених судова, сада пок. ВВ је 24.12.1999. године позајмила туженом тадашњих 30.000,00 ДЕМ, који износ одговара износу од 15.338,75 евра. Како је утврђено да тужени зајам није вратио у предвиђеном року, нижестепени судови су применом одредбе члана 557, 559. став 1. и члана 562. Закона о облигационим односима усвојили тужбени захтев и одлучили као у изреци другостепене пресуде.
Имајући у виду садржину тражене правне заштите, начин пресуђења и разлоге на којима су засноване нижестепене пресуде, Врховни суд налази да нису испуњени услови за одлучивање о ревизији као изузетно дозвољеној. Ревидент у ревизији пре свега указује на погрешну оцену доказа, као и на погрешно и непотпуно утврђено чињенично стање, које наводе ревизијски суд није посебно ценио, имајући у виду да се посебна ревизија не може изјавити из ових разлога. У ревизији се не указује у чему се састоји потреба за посебном ревизијом, поводом погрешне примена материјалног права, нити се указује на разлоге због којих се може изјавити ревизија из члана 404. ЗПП-а, због чега је Врховни суд применом одредбе члана 404. став 2. донео одлуку као у ставу првом изреке.
Испитујући дозвољеност ревизије на основу члана 410. став 2. тачка 5. ЗПП, Врховни суд је оценио да ревизија није дозвољена.
Тужба је поднета 17.03.2008. године, а вредност предмета спора побијаног дела правноснажне пресуде износи 15.338,75 евра.
Одредбом члана 403. став 3. ЗПП прописано је да ревизија није дозвољена у имовинскоправним споровима, ако вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра, по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.
Имајући у виду да у конкретном случају вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра, Врховни суд налази да ревизија није дозвољена.
Из наведених разлога, на основу члана 413. Закона о парничном поступку, одлучено је као у ставу другом изреке.
Председник већа - судија
Бранко Станић, с.р.
За тачност отправка
Управитељ писарнице
Марина Антонић
